03. septembar 2022.

Predsednik Slovenije Borut Pahor danas je, tokom boravka u Beogradu, posetio i prvi Međunarodni sajam vina "Vinska vizija Otvorenog Balkana", a sa vinskom proizvodnjom u Srbiji upoznao ga je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, koji je istakao da je Srbija mala zemlja i ne može da računa na kvantitet, ali da zato ima itekako kvalitetna vina.

Selaković je objasnio svom gostu na Sajmu da se srpska vina prave od autentičnih domaćih sorti i istakao da država stimuliše male proizvođače i ulaže u vinsku indistriju, kako bi se unapredio vinski sektor u zemlji.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin boravio je u poseti Republici Sloveniji, 23. jula 2022. godine. Tom prilikom susreo se sa ministarkom unutrašnjih poslova Republike Slovenije Tatjanom Bobnar i posetio pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije koji svojim slovenačkim kolegama pomažu u gašenju velikih požara koji su izbili u zapadnom delu Slovenije.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračku i invalidsku zaštitu Republike Srbije prof. dr Darija Kisić Tepavčević boravila je u radnoj poseti Ljubljani od 17. do 19. jula 2022. godine. 

Tom prilikom se susrela sa ministrom za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Republike Slovenije Lukom Mesecom.

Dva ministra su prisustvovala i sednici Međudržavne komisije Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o sprovođenju međudržavnog sporazuma o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji.

Shodno obaveštenju nadležnih slovenačkih institucija, ukazujemo na postojanje slučajeva neovlašćene prodaje slovenačke e-vinjete preko nezvaničnih internet sajtova koji naplaćuju visoke naknade, bez garancije da će plaćena e-vinjeta biti registrovana u centralnom sistemu, što može rezultirati nevažećom kupovinom.

U toj situaciji, vozači na slovenačkim putevima mogu načiniti prekršaj za koji su predviđene visoke novčane kazne, uprkos obavljenoj kupovini e-vinjete.

Kako bi se izbegli ovakvi slučajevi, obaveštavamo da se sve relevantne informacije o pravilnoj kupovini e-vinjeta mogu naći na zvaničnom sajtu https://evinjeta.dars.si/.

Ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa predsednicom Državnog zbora Republike Slovenije Urškom Klakočar Zupanič u Ljubljani, 21. juna 2022. godine.

Ambasadorka Zorana Vlatković čestitala je predsednici Državnog zbora Republike Slovenije Urški Klakočar Zupanič na izboru, a tokom razgovora razmenjeni su pogledi o ukupnim odnosima dve zemlje, sa posebnim akcentom na parlamentarnoj saradnji.

U Ljubljani je 16. juna 2022. godine ispred srpske pravoslavne crkve Svetog Ćirila i Metodija održana završna priredba Dopunske škole srpskog jezika povodom kraja školske 2021/22. godine. 
Priredbi su prisustvovala deca i roditelji dece koja su pohađala Dopunsku školu iz više gradova Slovenije, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i srpskih udruženja. Ispred Ambasade prisustvovala je i obratila se ambasadorka Zorana Vlatković. 
Dodatna nastava srpskog jezika i kulture u osnovnoškolskom sistemu Republike Slovenije, u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i uz podršku Ministarstva obrazovanja Republike Slovenije, uspostavljena je u školskoj 2020/21, inicijativom i zalaganjem Ambasade, Saveza Srba Slovenije, Biblioteke „Mihajlo Pupin“, Srpske pravoslavne crkve u Ljubljani, Kopru, Mariboru, Novoj Gorici, kao i brojnih srpskih udruženja.
U školskoj 2021/22. nastavu je pohađalo 1154 učenika, a 60 učenika završilo je osmi razred.

U Ljubljani 13. juna 2022. godine svečano je otvorena izložba „Gde svi ćute, one govore“. Na otvaranju izložbe govorile su direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Tijana Čolak-Antić i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
Izložba „Gde svi ćute, one govore“, u postavci kustosa Etnografskog muzeja u Beogradu Miroslava Mitrovića, prvi put je u Ljubljani i Sloveniji predstavila muzičku tradiciju srpskog naroda, ali i naroda sa balkanskog prostora.
Na izložbi je predstavljena kombinacija dve izložbe Etnografskog muzeja u Beogradu: gusle i svirale. Gusle kao mitski instrument srpskog naroda. Gusle kao prenosioci univerzalnih i moralnih poruka u neodvojivoj epskoj simbiozi: pesma, guslar i gusle.
Drugi deo izložbe obuhvatio je narodne duvačke instrumente, svirale, sa prostora nekadašnje Jugoslavije. To je prostor sa kojeg je Etnografski muzej u Beogradu u svojoj stodvadesetogodišnjoj istoriji predmete i sakupljao. Poznato je da su ovi tereni vekovima bili izloženi brojnim migracijama pa su osim instrumenata za koje se može reći da su samonikli, izloženi i oni koji su doneseni, ustalili se, odomaćili i na kraju prihvaćeni kao naši.
Pored predstavnika srpske dijaspore, diplomatskog kora i sveštenstva SPC, izložbi je prisustvoala i ministarka kulture Slovenije Asta Vrečko, koja je sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom kulture Srbije Majom Gojković imala prvi bilateralni susret.
Izložba „Gde svi ćute, one govore“ organizovana je kao centralni deo manifestacije Mesec srpske kulture u Sloveniji. Otvrorena je u Parohijskom domu Crkvene oštine Ljubljana i organizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasade Republike Srbije u Republici Sloveniji.
Izložba će za posetioce biti otvorena do 26. juna.

Potpisom na ugovor dekanke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ivane Živančević Sekeruš i dekanke Filozofskog fakulteta u Ljubljani Mojce Šlamberger Brezer osnovan je Lektorat za srpski jezik u Ljubljani.
Ovo je prvi put da se ovakav lektorat otvara u Sloveniji. Prvi studenti krenuće sa studiranjem srpskog jezika od letnjeg semestra akademske 2022/2023 godine.
Srpski letor na Filozofskom fakultetu u Ljubljani biće Tijana Milenković.
Lektorat za srpski jezik osnovan je na četiri godine, nakon čega ugovorne strane mogu obnoviti ugovor.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Solunu na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i naglasio da je to bila odlična prilika da Srbija afirmiše stavove i poziciju po pitanjima važnim ne samo za region, nego i za globalna kretanja, a koji se odnose na princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenost Srbije dijalogu.
Ministar Selaković izjavio je nakon sastanka da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu.
“To je naša čvrsta pozicija kada je reč o poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje UN, kao što je princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i posvećenost Republike Srbije onome što jeste mirno rešavanje sporova, posvećenost dijalogu ne samo u našem slučaju, dijalogu Beograda i Prištine, nego uopšte dijalogu kao osnovnom instrumentu diplomatije u traženju rešenja za ono što jesu sporna pitanja”, naveo je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, većina učesnika je podržala dijalog Beograda i Prištine, a neke od država članica, kao što je bila predstavnica Rumunije, otvoreno su iskazale ne samo podršku već i poštovanje prema onome kako Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspeva da radi. Ministar je preneo da su i pojedine države pozvale Prištinu da se više uključi u dijalog i konkretnim svojim gestovima i aktivnostima pokaže da joj je zaista do dijaloga i stalo.
Selaković je naveo da je na sastanku ministara spoljnih poslova glavna tema bila Ukrajina i dešavanja koja su vezana za ratne sukobe, kao i da se razgovaralo i o tome kakve posledice taj sukob može da ostavi po evropske integracije zapadnog Balkana.
Šef srpske diplomatije naveo je da će na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi imati čast da predstavlja predsednika Srbije i našu državu, s obzirom na to da je predsednik Aleksadar Vučić na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
“To je ne samo prilika da se afirmišu stavovi i vrednosti za koje se mi borimo već da se konkretno borimo ovakvim vrstama nastupa i sastancima koje imamo na marginama ovakvih događaja za ono što jesu glavni stavovi i ciljevi naše spoljne politike”, zaključio je ministar Selaković.
Na marginama Samita u Solunu ministar Selaković imao je i bilateralne sastanke sa šefovima diplomatija Slovenije i Severne Makedonije, Tanjom Fajon, odnosno Bujarom Osmanijem, kao i sa zamenikom ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Josipom Brkićem, sa kojima je razgovarao o bilateralnim i regionalnim pitanjima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
10. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da savremena geopolitička dešavanja potvrđuju koliki je značaj unapređenja regionalne saradnje i vođenja odgovorne regionalne politike, koja pre svega podrazumeva rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom.
Selaković je, obraćajući se učesnicima ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se održava u Solunu, konstatovao da razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa, čemu je Republika Srbija u potpunosti posvećena.
Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti potpuno posvećeno da promoviše zdrave odnose sa svima u regionu, zasnovane na uzajamnom poštovanju, razumevanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost.
„Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata Evropske unije, i to ne samo za obezbeđivanje stabilnost regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za stabilnost i bezbednost čitave EU. Upravo zbog toga, od posebnog značaja je naše zajedničko angažovanje, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU“, naveo je šef srpske diplomatije.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je, prema njegovim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, i verujemo da je mesto čitavog regiona u EU, jer bez njegovog uključivanja, evropski politički i ekonomski prostor neće biti potpun.
Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, poručio je da je Srbija u potpunosti privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava.
„Kao što smo posvećeni očuvanju suverenosti i celine svoje teritorije, Republika Srbija se isto tako zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, samim tim i Ukrajine. Želim posebno da istaknem da je Republika Srbija principijelno posvećena mirnom rešavanju sporova i da, u tom smislu, podržava sve napore koji su usmereni na pregovore. Takođe, spremni smo da pružimo svaku vrstu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu i da učestvujemo u obnovi gradova u Ukrajini“, kazao je Selaković.
Ministar spoljnih poslova Srbije obratiće se danas i učesnicima Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i biti u prilici da održi niz bilateralnih sastanaka na marginama skupa u Solunu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
10. jun 2022.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.
 

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.
Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.
"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.
"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.
Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.
"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.
"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.
Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.
"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.
"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.
Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.
"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.
"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.
 

Prvi deo upisa za Dopunsku nastavu srpskog jezika i kulture u školskoj 2022/23. godinu počinje 2. maja i traje do kraja ove školske godine. Zainteresovani učenici se mogu prijaviti za pohađanje nastave i tokom drugog dela upisa – u septembru i oktobru 2022. godine.

Dopunska nastava na srpskom jeziku namenjena je učenicima osnovnoškolskog uzrasta, od 6 do 14 godina. Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku izvodi se po Posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a obuhvata tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Nastava se odvija jednom nedeljno po prethodno utvrđenom rasporedu. Časovi se održavaju u učionicama osnovnih škola širom Republike Slovenije, u prostorijama Srpske pravoslavne crkve, u prostorijama kulturno-umetničkih društava, organizacija i udruženja. Nastavnici su stručni, motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rastu u višejezičnom okruženju. Pedagoška evidencija vodi se u zakonom propisanim obrascima – Matičnoj knjizi i Dnevniku rada – koji se čuvaju u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani. Učenici na kraju školske godine dobijaju javne isprave – đačku knjižicu sa ocenama, a po završetku osmog razreda uverenje o završenom osmogodišnjem školovanju.

Obrazac za prijavu možete preuzeti OVDE .  

Više informacija o dopunskoj nastavi srpskog jezika i kulture u Republici Sloveniji možete pronaći OVDE .

Prijave za dopunsku nastavu srpskog jezika i kulture za školsku 2022/23. godine u elektronskom obliku mogu se poslati na e-mail adrese nastavnika srpskog jezika i kulture u Republici Sloveniji ili na e-mail Ambasade Republike Srbije u Ljubljani - embassy.ljubljana@mfa.rs .   

Kontakt podaci nastavnika Dopunske nastave srpskog jezika i kulture u Republici Sloveniji:

Ljubljana
Danilo Spasojević , dannspass@gmail.com , +386 71 31 86 70
Jelena Stefanović , jelstef@gmail.com , +386 70 531 759
Svetlana Todorović , svtodorovic@gmail.com , +386 40 120 406

Ljubljana i Vrhnika
Maša Vukadinović , mashatech@yahoo.co.uk , +386 69 603 604

Ljubljana, Ig, Kamnik, Medvode, Grosuplje, Škofja Loka, Litija, Trbovlje, Dol pri Hrastniku
Vesna Milinković, vesnatrprostor@gmail.com, +386 69 954 605

Kranj
Nevena Stupar,nena.brkic@gmail.com, +386 30 770 330

Maribor i Murska Sobota
Maja Anđelković Šeguljev, maja.a.seguljev@gmail.com, +386 70 460 152

Dragana Šoškić, gagasoskic@gmail.com, +386 70 493 395

Nova Gorica, Pivka i Postojna
Tamara Svrzić, tamarasvrzic@gmail.com , +386 69 746 755

Kopar
Draga David, dragadavid@yahoo.com , +386 70 360 056

Kopar i Velenje
Jadranka Beti,  jadrankabetica@gmail.com , +386 70 330 291

Novo Mesto, Kočevje, Trebnje, Črnomelj, Krško i Celje
Željka Karanović Bojanić, zeljka.bojanic@yahoo.com, +386 40 515 775
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

11.05.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitku Robertu Golobu, lideru Pokreta Sloboda, povodom pobede na parlamentarnim izborima u Republici Sloveniji. U čestitki se kaže:

„Čestitam Vam pobedu na parlamentarnim izborima, uz želje za uspeh u radu na dobrobit svih građana Slovenije.

Uveren sam da će Srbija i Slovenija nastaviti da unapređuju već dobre političke odnose, kao i saradnju u svim oblastima od obostranog interesa, a posebno da jačaju ekonomske veze. Zato se nadam da će da bude nastavljena dobra praksa održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Slovenije.

Cenimo podršku Slovenije evropskom putu Srbije, kao i svim naporima koje ulažemo u očuvanje regionalnog mira i stabilnosti”, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. april 2022. godine

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Uvid u pomenute odluke može se izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs .

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u okviru konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju, ponudilo je stipendije Vlade Republike Srbije i stipendije za Letnju školu srpskog jezika za akademsku 2022/2023 godinu.

Za studente koji dolaze iz Slovenije, ponuđene su stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 18 meseci (u trajanju od 3 do 6 meseci), za kandidate do 26. godine starosti.

Prijavni formular možete pronaći OVDE.

Poštovani građani Republike Srbije,

Rok za prijavu za glasanje u inostranstvu istekao je 12. marta 2022. godine u ponoć. Sve prijave blagovremeno pristigle u Ambasadu Republike Srbije u Ljubljani prosleđene su. 

Republička izborna komisija će 18.03.2022. godine zaključiti birački spisak, nakon čega će Ambasadi biti dostavljen Izvod iz jedinstvenog biračkog spiska za glasanje u inostranstvu. 

Republička izborna komisija objavila je Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu, koju možete pročitati ovde . 

U Republici Sloveniji biće otvoreno biračko mesto u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.
Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.
Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.
Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
1. mart 2022. godine
 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Uslov za to je da je birač bude upisan u jedinstveni birački spisak Republike Srbije.  Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte ili pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave .

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu, koji je potrebno dostaviti, uz kopiju lične karte ili pasoša Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani, možete pronaći ovde .

 
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način obaveštava nadležnu opštinsku, odnosno gradsku upravu po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazujemo se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak  za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

To se ostvaruje popunjavanjem i dostavljenjem Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani obrasca Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak. Obrazac tog spiska možete pronaći ovde . 

Sva na navedena dokumentacija - Zahtev za upis činjenice da će birač upisan u jedinstveni birački spisak Republike Srbije ili pak, ukoliko je to potrebno, Zahteva za upis u jedinstveni spisak Republike Srbije Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani mogu se dostaviti na sledeće načine: 

- dostavom na adresu konzularno.ljubljana@mfa.rs (sva dokumenta koja se dostavljaju moraju biti
skenirana kao jedan fajl)

- poštom, na adresu Ambasada Repubilike Srbije, Slomškova 1, 1000 Ljubljana.

-  faksom na broj  +386 1 434 26 88.

- ličnim dolaskom i predavanjem dokumentacije u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani.

Ambasada Republike Srbije u Ljubljane obaveštava da birači koji imaju boravište u inostranstvu mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Krajnji rok za predaju sve potrebne dokumentacije za glasanje građana Republike Srbije u inostranstvu je 12. mart 2022. godine u ponoć. 

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde .

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
16. feb 2022.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
15.02.2022.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije pripremilo je prigodan video materijal, koji možete pogledati ovde .

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.
Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.
Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Izvor/Foto: Tanjug
7. februar 2022.
 

Izložba „Dva lica pirotskog ćilima“ iz kolekcije Etnografskog muzeja u Beogradu biće otvorena 17. januara 2022. u Parohijskom domu u Ljubljani. Biće ovo jedinstvena prilika da se posetioci iz Ljubljane i Slovenije ponovo susretnu sa najvrednijim primercima ćilima koji i dalje uživaju veliki ugled u Evropi.

U bogatom tekstilnom stvaralaštvu Srbije pirotski ćilimi se zbog izuzetnih kulturno-istorijskih i umetničkih vrednosti izdvajaju kao najsavršenija tekovina srpskog ćilimarstva. Odlikuju se bogatom i specifično organizovanom ornamentikom, karakterističnim koloritom, kvalitetnom vunom i usavršenom tkačkom tehnikom.

Kolekciju pirotskih ćilima Etnografskog muzeja u Beogradu, jednu od najstarijih i najznačajnijih kolekcija u Srbiji, čine 169 predmeta nastalih u intervalu od 1792. do 1932. godine.

Na izložbi će se prikazati 16 ćilima. Najstariji ćilim iztkan je još davne 1792. godine i znan je pod imenom „Ćilim na sofre“. Još deset ćilima tkani su tokom 19. veka, a tri nam dolaze iz tkačnica „za ženskinje“ koje su u 20. veku unapredile čuvenu geometrijsku šaru i uveli nove bodove za koje se inspiracija nalazi u ženskim časopisima i goblenima – mladić sa sokolom, papagaj i slično...

Pirotski ćilimi predstavljaju jedinstveni susret sa Srbijom – ne samo sa tradicijom njenih rukotvorina i manufakturnog tekstila, već i sa samim duhom stanovnika južne Srbije i njihovim predstavama o lepom i skladnom koje su u više navrata, tokom svetskih izložbi, osvojili Evropu i pokazali se univerzalnim pogledom na lepotu upotrebnih predmeta.

U Ljubljani je 21. decembra 2021. godine održan sastanak ambasadorke Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorane Vlatković sa predstavnicima srpskih društava - Savezom Srba Slovenije i Saveza srpskih udruženja Slovenije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug

14. decembar 2021. godine
 

Građani Republike Srbije koji borave u inostranstvu, a koji žele da glasaju na republičkom
referendumu radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava R. Srbije  koji se u Republici Srbiji održava 16.
januara 2022. godine, svoje biračko pravo mogu ostvariti glasanjem u diplomatsko-konzularnom
predstavništvu Republike Srbije na čijoj teritoriji imaju boravište.
Pravo da glasaju na izborima imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno
prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Glasanje se vrši isključivo ličnim dolaskom u Ambasadu. Birači svoj identitet dokazuju važećim
pasošem ili važećom ličnom kartom Republike Srbije.
Bez obzira da li je lice već glasalo u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani na nekim od prethodnih
izbora, neophodno je da podnese prijavu da će na republičkom referendumu glasati u inostranstvu.
Pre podnošeća prijave, potrebno je da na sajtu Republičke izborne komisije unosom svog
jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) i broja lične karte proverite da li ste uneti u Jedinstveni
birački spisak Republike Srbije.

1. Ukoliko se već nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, prijavu za glasanje u inostranstvu
podnosite tako što popunite obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u
inostranstvu i popunjeni obrazac, zajedno sa kopijom Vašeg važećeg pasoša ili očitane važeće lične
karte Republike Srbije, dostavite Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani.

2.  Ukoliko se ne nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, neophodno je da, uz popunjeni
obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu i kopije Vašeg
važećeg pasoša ili očitane važeće lične Republike Srbije, dostavite i popunjen obrazac Zahteva za
upis u jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

Zahtevi se mogu podneti na sledeće načine:

- dostavom na adresu konzularno.ljubljana@mfa.rs (sva dokumenta koja se dostavljaju moraju biti
skenirana kao jedan fajl)

- poštom, na adresu Ambasada Repubilike Srbije, Slomškova 1, 1000 Ljubljana.

-  faksiranjem na broj  (+386 1) 434 26 88.

- ličnim dolaskom u Ambasadu Republike Srbije u Ljubljani.

 
KRAJNjI ROK ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA GLASANjE U AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE U LJUBLJANI
JE 25. DECEMBAR 2021. GODINE DO 17 ČASOVA.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

04. decembar 2021. godine

Domaćim i stranim državljanima koji dolaze iz država sa posebnim rizikom od širenja zarazne bolesti COVID-19 (1. Južnoafrička Republika 2. Bocvana 3. Zimbabve 4. Namibija 5. Lesoto 6. Mozambik 7. Malavi), dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju ukoliko poseduju jedan od sledećih dokumenata:

1) negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, a ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju;

2) sertifikat o potpunoj vakcinaciji izdat od nadležnih organa Republike Srbije, odnosno nadležnih organa države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o priznavanju vakcinacije (GRČKA, MAĐARSKA, RUMUNIJA, SLOVENIJA, TURSKA, UJEDINjENI ARAPSKI EMIRATI, ČEŠKA, INDIJA) ili nadležnih organa države sa kojom postoji faktički reciprocitet u priznavanju sertifikata o vakcinaciji (ANDORA, AUSTRIJA, BELGIJA, GRUZIJA, EGIPAT, ESTONIJA, IRSKA, ISLAND, ITALIJA, JERMENIJA, KABO VERDE, KIPAR, LIBAN, LITVANIJA, LIHTENŠTAJN, MALTA, MAROKO, MOLDAVIJA, NEMAČKA, SAN MARINO, SLOVAČKA, TUNIS, UJEDINjENO KRALjEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE, UKRAJINA, FINSKA , FRANCUSKA, HOLANDIJA, HRVATSKA, ŠVAJCARSKA, ŠPANIJA);

3) potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci, koji je izdao nadležni organ države ukoliko sa Republikom Srbijom ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet o priznavanju takvih dokumenata.

STRANI DRŽAVLjANI koji dolaze iz zemalja sa posebnim rizikom ili su u njima boravili tokom prethodnih 14 dana od dana planiranog ulaska u Republiku Srbiju, dodatno moraju posedovati i sledeće:

1) imejl dobijen nakon prijave preko sajta www.ezdravlje.gov.rs, odeljak „Foreigners Surveillance Registration”, kao dokaz uspešnog prijavljivanja pre dolaska u Republiku Srbiju;

2) popunjenu i svojeručno potpisanu Izjavu o saglasnosti o prihvatanju mere karantina u kućnim uslovima.
SVIM PUTNICIMA određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 14 dana sa obavezom testiranja na prisustvo virusa u roku od 24 časa od momenta ulaska u Republiku Srbiju i obavezom testiranja sedmog dana od primene mere karantina (testiranje vrši teritorijalno nadležni institut/zavod za javno zdravlje, a negativan rezultat nije uslov za oslobađanje iz karanina). Ukoliko ne dođe do pojave simptoma/znakova bolesti tokom trajanja karantina u kućnim uslovima, nakon 14 dana prestaje obaveza karantina bez obaveze testiranja.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom, sa kojim je razgovarao o situaciji u regionu, bilateralnim odnosima, evropskoj perspektivi Srbije i svim temama koje su od interesa za dve zemlje.

Predsednik Vučić izjavio je posle sastanka da su odnosi dve zemlje na veoma visokom nivou i puni poverenja i uvažavanja.

"I ovaj susret je potvrda sadržajnog, intenzivnog političkog dijaloga. Mislimo da imamo veoma dobre odnose sa Slovenijom, a kao jedan od primera toga je podatak da je pre 10 godina trgovinska razmena iznosila 572 miliona evra, a sada iznosi milijardu i 200 miliona. Naravno da ima prostora za još bolju i uspešniju saradnju i mislimo da će i trgovinska razmena da raste", rekao je predsednik Vučić i dodao da očekuje da se u narednom periodu odredi datum zajedničke šeste sednice dve Vlade. On je istakao da su glavne teme razgovora, uz evropske integracije, bile regionalna stabilnost, problemi u regionu, situacija na Kosovu i Metohiji, dijalog u Briselu i očuvanje mira i stabilnosti.

„Istakao sam značaj očuvanja mira, stabilnosti i sigurnosti za sve ljude u regionu. Svaki razgovor koji vodimo u regionu, a i ovaj, može da bude kamen u kući mira koju pokušavamo da izgradimo“, naglasio  predsednik Vučić i dodao da je slovenački predsednik osoba poznata po tome što podržava evropske integracije Zapadnog Balkana, a tako i Srbije. On je naveo da je upoznao predsednika Pahora sa elementima inicijative Otvoreni Balkan i sa dobrim posledicama koje ta inicijativa donosi za zemlje učesnice.

Predsednik Vučić je podsetio da je Slovenija sedma zemlja po broju vojnika koje ima u sastavu Kfor-a, a da Srbija želi još bližu saradnju sa međunarodnom vojnom misijom na Kosovu i Metohiji, koja ima veoma važnu ulogu u očuvanju mira.

„Naša saradnja i dobra komunikacija od vitalnog je interesa za sve stanovnike na Kosovu i Metohiji. Jedan deo slovenačkog  kontingenta učestvuje u čuvanju manastira Visoki Dečani što je od posebnog značaja za nas“, zaključio je predsednik Vučić.
Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor izjavio je da je zabrinut zbog nekih procesa i izjava koje se mogu čuti na Zapadnom Balkanu, a naročito u poslednje vreme, i poručio da EU na njih može da odgovori brzim i uspešnim širenjem na Zapadni Balkan, što bi, kako je istakao, bilo odlučujuće za mir i bezbednost, kao i blagostanje ljudi na Zapadnom Balkanu.

"Hvala predsedniku Vučiću za ovaj razgovor i za to što je spomenuo slovanačke vojnike na Kosovu i Metohiji. Sutra ću ih posetiti", rekao je predsednik Pahor i dodao da će se tokom posete KiM založiti da se implementira sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom. On je istakao da je zabrinut i zbog toga što je zastao dijalog između Beograda i Prištine.

„Slovenija je veliki zagovornik tog dijlaoga i još uvek ga podržava. Treba nastaviti pregovore kako bi se odnosi regulisali, da ne bi ugrozili mir, bezbednost i saradnju u regionu", poručio je slovenački predsednik i naglasio da zastoj u dijalogu ne koristi ni Srbiji niti Kosovu, kao ni regionu ni EU.

Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

28. novembar 2021. godine 


 

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa ministrom odbrane Republike Slovenije Matejem Toninom u Ljubljani, 19. novembra 2021. godine. 

Tokom razgovora razmatrani su ukupni bilateralni odnosi dve zemlje, sa posebnim akcentom na sektor odbrane.

Obostrano je ocenjeno da su odnosi dobri i da postoji prostor za njihovo dalje unapredjivanje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.
Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.
Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.
Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.
Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.
"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.
Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.
"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

18. novembar 2021.

Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije dodelilo je nacionalna priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu za 2021. godinu.

Više inforamacija možete pronaći na sledećem linku.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

12. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

2. novembar 2021. godine
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Beograd, 22. oktobar 2021. godine
 

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

15. oktobar 2021. godine
 

U Ljubljani je 16. oktobra 2021. godine održan tradicionalni Diplomatski bazar u organizaciji slovenačkog Međunarodnog udruženja žena.

Kao i prethodnih godina, posle dvogodišnje pauze izazvane krizom sa korona virusom, na Bazaru je učestvovala i Ambasada Republike Srbije, kojom prilikom je predstavila srpske proizvode i brendove, između ostalog i proizvode Rakija Savićević iz Ivanjice i Vinarije Delana iz Topole.  

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izutenu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Beograd, 11. oktobar 2021. godine 

Uz prisustvo predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministarke za evropske integracije Republike Srbije Jadranke Joksimović u Goriškim brdima, u vinariji Marjana Simčiča, 5. oktobra 2021. godine otvorena je Kulturna ambasada Srbije. 

Prigodan program koji je pratio otvaranje Kulturne ambasade vodila je glumica Milena Zupančič, uz nastup tenora Dejana Maksimilijana Vrbančiča i pijanistkinje Irene Milivojević. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom  Kirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

06. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol

30. septembar 2021. godine
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Slovenije Anžeom Logarom.

Ministar Selaković je konstatovao dobre bilateralne odnose i intenzivnu saradnju koju Srbija i Slovenija ostvaruju na svim poljima, koje karakterišu dinamičan politički dijalog i uspešna ekonomsko-trgovinska saradnja. Tome u prilog, prema njegovim rečima, ide i uspostavljanje prakse redovnih susreta ministara spoljnih poslova na šestomesečnom nivou.

Selaković je posebno naglasio da je Slovenija jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa uloženih više od milijardu evra, napomenuvši i da je primetno sve više investiranje srpskih kompanija u Sloveniji.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na stalnoj podršci Slovenije evropskom putu Srbije, izrazivši nadu da će slovenačko predsedavanje EU pokazati veće razumevanje i spremnost kada su u pitanju evrointegracije naše zemlje.

Selaković je poručio i da je stabilnost regiona jedan od ključnih interesa Srbije, te posebno istakao inicijativu „Otvoreni Balkan“, čiji je cilj produbljivanje ekonomske saradnje i razvoj čitavog regiona. Informisao je sagovornika o rezultatima ekonomskih reformi u Srbiji u prethodnih sedam godina.

Ministar Selaković upoznao je sagovornika o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i pokušaju jednostranog nametanja mera Prištine kojima se krši sloboda kretanja, ali i o kontinuiranom nepoštovanju i neprimenjivanju Briselskog sporazuma. Ponovio je posvećenost Srbije miru i stabilnosti u regionu i dijalogu kao jedinom konstruktivnom načinu za kompromisno rešavanje konflikata.

22. septembar 2021. godine

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 06. avgusta.
Uvid u donetu odluku može se izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: https://mfa.gov.rs/  i https://www.dijaspora.gov.rs/ .

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll
15.09.2021.

Ambasada Republike Srbije u Ljubljani obeležila je Dan srpskog jedinstva, pobede i nacionalne zastave, 15. septembra 2021. godine. Ispred Ambasade su se, uz tortu sa oblikom srpske zastave, pored osoblja Ambasade okupili i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i redovni i honorarni nastavnici koji su angažovani na realizaciji dodatne nastave srpskog jezika i kulture u Republici Sloveniji.

Prigodnim govorom obratila se ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.
"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemlji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.
"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.
Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.
"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.
Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.
Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.
"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll
01.09.2021.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

05. avgust 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković raspisao je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Javni poziv otvoren je od 3. avgusta do 12. avgusta 2021. godine.

Nacionalna priznanja za koja se mogu predložiti kandidati:

Nagrada „Majka Srbija“ – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti  odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Nagrada „Slobodan Jovanović“ u oblasti politike – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti politike i svojim  aktivnostima doprinosi:

    jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, dijaspore i Srba u regionu;
    promociji Republike Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa
    poboljšanju položaja i prava pripadnika dijaspore i Srba u regionu.

Nagrada „Mihajlo Pupin“ u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

    isticanju učešća pripadnika dijaspore i Srba u regionu u daljem razvoju svetske tehnologije;
    razvoju informaciono – komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.

Nagrada „Nikola Tesla“ u oblasti nauke i pronalazaštva – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti nauke i pronalazaštva, i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

    promociji naučnih dostignuća i pronalazaštva pripadnika dijaspore i Srba u regionu u svetu;
    afirmaciji i omogućavanju primene savremenih svetskih naučnih dostignuća u Republici Srbiji.

Nagrada „Dositej Obradović“ u oblasti obrazovanja – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti obrazovanja i svojim delovanjem doprinosi:

    očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta pripadnika dijaspore i Srba u regionu;
    ostvarivanju kulturne, prosvetne i sportske saradnje dijaspore i Srba uregionu sa Republikom Srbijom;
    unapređivanju saradnje sa verskim zajednicama.

Nagrada „Vuk Karadžić“ u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

    upotrebi, učenju, čuvanju i negovanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma među pripadnicima dijaspore i među Srbima u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

    -organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
    -udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
    -diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije;
    -crkve i verske zajednice,
    -predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se pronaći na internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Nacionalne nagrade dodeljuju se jednom godišnje, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Obaveštavamo da je započela primena on line aplikacije za izdavanje viza tipa D.

Usluga je dostupna na internet prezentaciji https://econsulate.gov.rs/ .

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata, koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu. Konkursi traju od 22. jula do 6. avgusta 2021. godine.

Informacije o objavljenim konkursa mogu se promaći na linku.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

22. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

20. jul 2021. godine
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke.
„Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama. 

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.

10. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

05. jul 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

29. jun 2021. godine 
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je sa gradonačelnikom slovenačkog grada Črnomelja Andrejom Kavšekom, koji je danas od predsednika Srbije Aleksandra Vučića primio Zlatnu medalju za zasluge u kulturnim delatnostima i razvijanju odnosa između Srbije i Slovenije.

Selaković je zahvalio Kavšeku na činjenici da Srbi, koji vekovima nastanjuju Belu Krajinu u Sloveniji, uspešno čuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet, živeći u skladnim i bliskim odnosima sa komšijama i predstavljajući primer viševekovnog zajedništva Srba i Slovenaca.

Prema njegovim rečima, opština Črnomelj je primer uspešnog suživota ljudi različitih ali bliskih kultura, i mesto gde se učvršćuje tradicionalno prijateljstvo srpskog i slovenačkog naroda.

Selaković je naglasio i značaj dobre saradnje jedinica lokalne samouprave Srbije i Slovenije i podsetio da je do sada uspostavljena saradnja između dvadeset opština, konstatujući da bi bilo korisno da se i opština Črnomelj pobratimi sa nekom od opština u Srbiji.

Prema rečima Selakovića, od izuzetne važnosti je podsticanje srpsko-slovenačke saradnje na nivou opština, u raznim oblastima, poput privrede, kulture i turizma.

Selaković je gostu još jednom zahvalio na spremnosti da neguje kulturu sećanja na prisustvo Srba uskoka u Beloj Krajini, čiji potomci u tom delu Slovenije žive od 16. veka.

29. jun 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon plenarnog sastanka Procesa saradnje JIE u Antaliji, da su na ovom skupu jednoglasno usvojeni Zajednička deklaracija, Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.
Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da su plenarni sastanak obeležile dve stvari – činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente, iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.
Ona je ukazala na to da je u Strateškom dokumentu za Jugoistočnu Evropu, na svakom mestu gde se pominje „Kosovo“, ono, pored zvezdice, označeno i fusnotom.
Pored toga, kako je prenela, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi, kad se pominje „Kosovo“.
Sada vidimo da se prištinska strana poziva na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji. Zbog toga se nadam da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla je premijerka.
To je, kako je ocenila, danas bilo konstruktivno sa njihove strane, i potpuno suprotno svemu što se čulo u prištinskom parlamentu – da neće dopuštati usvajanje takvih dokumenata.
Brnabić je prenela da je sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom bio jako dobar, i da je tom prilikom predsedniku Republike Aleksndru Vučiću još jednom upućen poziv da što pre poseti tu zemlju.
Ona je navela da je dogovorena skorašnja poseta ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua Srbiji, koja će verovatno biti realizovana do kraja avgusta.
Premijerka je prenela da je na sastanku bilo reči o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji, navodeći da je trgovinska razmena Srbije i Turske 2020. godine dostigla rekordnih 1,320 milijardi evra.
Brnabić je istakla i da je Erdogan pričao o dodatnom interesovanju turskih investitora za Srbiju, ocenivši da su investitori iz te zemlje na mnogo načina bili posebni i specifični, jer su dolazili u najnerazvijenije delove Srbije, gde su bila najpotrebnija radna mesta.
Na tome sam posebno zahvalila Erdoganu. Oni su nam pokrivali oblasti koje nijedan drugi investitor nije, ali oni su i dalje zaineteresovani i verujem da će se i turske investicije menjati i da će ih biti još više, navela je ona.
Istovremeno, predsednica Vlade je saopštila da je poruka Srbije na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi bila jasna, a to je da samo jaka regionalna saradnja i bolje povezivanje regiona može da pomogne da se brzo oporavimo od posledica krize izazvane pandemijom COVID-19.
Ona je navela da je Srbija posvećena regionalnim projektima, pre svega, infrastukturnim, za bolje putno i železničko povezivanje.
Ali apelujemo i na EU da se ''zeleni koridori'', uspostaljeni između zemalja i regiona Zapadnog Balkana, prošire na susede koji su članice EU, da imamo bolju usklađenost na graničnim prelazima, sa više elektronskih sertifikata, poručila je Brnabić.
Srbija će, kako je navela, uložiti dodatna sredstva u fizičko proširivanje graničnih prelaza da bismo bili efikasniji.
Prema njenoj oceni, dobro je da se inicijativa koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić – takozvani ''mini Šengen'', odnosno četiri slobode, proširi na čitav region Zapadnog Balkana, jer je potrebno da imamo što efikasniji protok robe, ljudi, usluga i kapitala, zato što od toga zavisi budućnost i naša konkurentnost.

Izvor i foto: www.srbija.gov.rs
17. jun 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine.

Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“.

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.

17. jun 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je istakao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa.

„Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji.

„Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu.

Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.

17. jun 2021. godine 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

09. jun 2021. godine
 

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na onlajn konferenciju na kojoj će biti predstavljen novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata.

Konferencija će biti održana u petak, 28. maja 2021. godine u 10 časova, preko platforme Webex.

Agenda konferencije:

10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

11:00 – Pitanja učesnika konferencije

Opšta prijava za konferenciju se može izvršiti klikom na PRIJAVA ZA KONFERENCIJU, nakon čega se dobija pristupni link na naznačenu elektronsku poštu (e-mail).

Mole se svi učesnici da se na konferenciju prijave 30 minuta ranije, odnosno do 9.30 časova, a radi testiranja linka.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da je njegov sveukupan utisak o poseti prijateljskoj Sloveniji izuzetan i da je imao odličan razgovor sa slovenačkim kolegom Logarom i upečatljiv sastanak sa predsednikom Slovenije Pahorom.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je jedna od najvažnijih vesti dogovor o uzajamnom priznavanju sertifikata o vakcinama, koji u suštini omogućava slobodu kretanja za one koji su prošli kroz imunizaciju.

„Verujem da će to goditi i Ljubljani i Beogradu, dvema prestonicama, kao i drugim turističkim destinacijama u naše dve prijateljske zemlje. Mislim da je to za početak moje saradnje sa slovenačkim kolegom, naša dva ministarstva, dve države, jedan dobar znak za našu buduću saradnju“, istakao je Selaković.

Ministar je ukazao da će se to precizirati na nivou dva ministarstva i da veruje da će to biti veoma brzo.

Selaković je podsetio da Srbija takav dogovor već ima sa prijateljskim i susednim Mađarskom, Turskom i Grčkom, i da to predstavlja svojevrsno priznanje uspešnoj politici vakcinacije i borbe protiv Kovida-19.

Osvrćući se na susret sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem, Selaković je naglasio da je on rukovodio preporodom tog grada i da će u njegovoj istoriji ostati zapisan zlatnim slovima kao neko ko je učinio mnogo.

„Za mene kao ministra spoljnih poslova Srbije, to je dodatni ponos jer je on poreklom iz Srbije, smederevskog podunavskog kraja. Svoje poreklo ne zaboravlja i lično je jedna od najjačih i velikih spona između Ljubljane i Beograda, ali i Srbije i Slovenije i srpskog i slovenačkog naroda“, rekao je Selaković.

Tokom zvanične posete Sloveniji, ministar Selaković sastao se sa predsednikom te države Borutom Pahorom, ministrom inostranih poslova Anžeom Logarom i gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.

26. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Ljubljani sa gradonačelnikom tog grada Zoranom Jankovićem i tom prilikom istakao da je saradnja Beograda i Ljubljane izuzetna i da ima i te kako svetlu budućnost.

„Uvek možemo više i uvek možemo mnogo toga da uradimo bolje“, rekao je Selaković i izneo predlog za uzajamno otvaranje kulturnih centara, jer to može samo da zbliži dva naroda.

Selaković je napomenuo da je prethodne dve decenije Ljubljana služila kao uzor Beogradu, ali da je Janković odao priznanje svemu što je predsednik Vučić uradio sa projektom „Beograd na vodi“.

„Janković je rekao da nigde nije sreo predsednika Vlade, danas predsednika države, koji je toliko pomogao razvoj jedne prestonice, jer obično to izaziva jednu vrstu negodovanja svih drugih gradova, ali predsednik Vučić je tada rekao -  Beograd će biti motor razvoja Srbije i to je zaista postao“, naveo je ministar, koji je boravio u zvaničnoj poseti Sloveniji.

Uveren da će jednog dana kao članica EU, Beograd i Srbija u Ljubljani imati najbližeg saradnika, Selaković je istakao da se vredno radi, čeka taj trenutak i da se nastavlja sa produbljivanjem saradnje.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da između Slovenije i Srbije, Beograda i Ljubljane nema problema ni na privrednom ni na sportskom, niti na kulturnom polju i da mu je posebno zadovoljstvo dobro razumevanje koje postoji između dve prestonice.

„U tom cilju, u julu će predsednici Vučić i Pahor potpisati sporazum prijateljstva, što će dići saradnju na još viši nivo“, rekao je Janković.
Kako je dodao, saradnja prestonica dve države na izuzetno visokom je nivou, kao i da je on ponosan na to što je Ljubljana drugi pobratimljeni grad sa Beogradom.

„Nema nikakvih tajni među nama, nema nikakvih otvorenih pitanja, telefoni su otvoreni u oba pravca, tako da možemo biti za primer, rekao bih celoj Evropi po saradnji“, naglasio je Janković.

Gradonačelnik Ljubljane naveo je da želi da se što pre dočeka ulazak Srbije u EU i da je normalno da se uopšte ne priča o granicama, pošto su, kako je ocenio - nepotrebne.

„Posebno se veselim kulturnoj razmeni Beograda i Ljubljane, mi ćemo stati iza toga. Čestitam Beogradu na razvoju, čestitam Srbiji na strašno brzom rastu i posebno na broju različitih vakcina koje su bile na raspolaganju, pre nego što su ih ostale države u Evropi dobile“, zaključio je Janković.

26. maj 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije sastao se danas u Ljubljani sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom, i izrazio zadovoljstvo veoma dobrim bilateralnim odnosima i saradnjom dve države.

Selaković je poručio da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija svih zemalja regiona ka što intenzivnijoj saradnji. Posebno je istakao inicijativu „mini šengen“ koja ima za cilj produbljivanje regionalnog ekonomskog tržišta na Zapadnom Balkanu i omogućavanje lakšeg kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

„Nama su potrebni mir i stabilnost, i zato sprovodimo pozitivnu regionalnu agendu i saradnju na ekonomskom planu“, rekao je Selaković.

Kako je istakao, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je veoma stalo da se region povezuje kroz ekonomiju, jer tako osnažujemo kapacitet za rešavanje svih ostalih problema.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Slovenije, šef srpske diplomatije naglasio je da je Slovenija jedan od naših najznačajnijih trgovinsko-ekonomskih partnera i investitora, te da, prema podacima iz prva tri meseca, ove godine imamo šansu da ostvarimo rekordnu trgovinsku razmenu.

Selaković je zahvalio na pomoći Slovenije procesu evrointegracija Srbije, čestitao predstojeće preuzimanje predsedavanja Savetu EU i izrazio očekivanje da će Slovenija ostati dosledna u podršci proširenju EU na Zapadni Balkan.

Ministar Selaković je podvukao da je Beograd potpuno posvećen pronalaženju dugoročnog, trajnog i održivog rešenja za pitanje KiM, u skladu sa međunarodnim pravom i državnim i nacionalnim interesima Srbije.

Sagovornici su govorili i o položaju srpske nacionalne manjine u Sloveniji, a šef srpske diplomatije iskazao je spremnost naše države da u Ljubljani otvori Srpski kulturni centar, izrazivši i želju da se u Beogradu otvori Slovenački kulturni centar.

25. maj 2021. godine
Foto: Daniel Novakovič/STA

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je danas u Ljubljani da je postignut dogovor da građani Srbije i Slovenije, uz uzajamno priznavanje vakcinalnih sertifikata, već sada mogu da dolaze iz jedne u drugu zemlju.

Selaković je, tokom zvanične posete Sloveniji, izjavio da je taj dogovor postignut u susret poseti.

„Znam da mnogo Slovenaca voli da dolazi u Beograd u Srbiju, kao i da mnogo građana Srbije voli da dođe u Sloveniju, ako su zaštitili svoje zdravlje. Od srca se zahvaljujem, uvaženi gospodine ministre, na toplom gostoprimstvu, na spremnosti da razgovaramo o svim temama, mislim da među nama postoji visok nivo razumevanja i spremnosti za saradnju“, rekao je Selaković nakon sastanka sa slovenačkim kolegom Anžeom Logarom.

Srbija i Slovenija usaglasile su međusobni dogovor o uzajamnom priznavanju svih važećih potvrda o vakcinaciji protiv Kovida-19 i potvrda testova na prisutnost virusa korona, koja su izdata u Sloveniji, odnosno u Srbiji, na osnovu razmene diplomatskih nota i uzoraka potvrda.

„Sa uzajamnim priznavanjem potvrda o vakcinaciji i testiranju, potvrdama izdatim u jednoj državi priznaju se jednaki pravni efekti kao da su izdate u drugoj državi u skladu sa zakonima i propisima svake države i to pri ulasku kao i izlasku iz države, kao i pristupu uslugama“, stoji u sporazumu dve države koji odmah stupa na snagu.

25. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Ljubljani sa ministrom inostranih poslova Slovenije Anžeom Logarom.

Ističući dobre bilateralne odnose i saradnju dve države na svim poljima, šef srpske diplomatije napomenuo je da se otvorena pitanja rešavaju, a da se potencijali buduće saradnje jačaju.

Selaković je naročito naglasio da su, u odnosu na 2009. godinu, Srbija i Slovenija udvostručile svoju trgovinsku razmenu, koja je prošle godine bila milijardu i 166,9 miliona evra, kao i da je u prva tri meseca ove godine ona 307 miliona evra.

„Ako se ta tendencija nastavi, do kraja godine uspostavićemo rekord u našoj ekonomskoj saradnji“, rekao je Selaković.

Kako je istakao, građani Srbije i Slovenije uz uzajamno priznavanje vakcinalnih sertifikata sada već mogu da dolaze iz jedne u drugu zemlju i obrnuto.

„Taj dogovor smo postigli u susret našoj poseti. Znam da mnogo Slovenaca voli da dolazi u Beograd u Srbiju, kao i da mnogo građana Srbije voli da dođe u Sloveniju, ako su zaštitili svoje zdravlje. Od srca se zahvaljujem, uvaženi gospodine ministre, na toplom gostoprimstvu, na spremnosti da razgovaramo o svim temama, mislim da među nama postoji visok nivo razumevanja i spremnosti za saradnju“, naglasio je Selaković.

Ministar je ukazao da je čuo prioritete slovenačkog predsedavanja EU i zahvalio Sloveniji na stalnoj podršci evropskom putu Srbije, kao i da je ministra Logara upoznao sa rezultatima reformi koje Vlada i država Srbija sprovode težeći putu evropskih integracija.

Takođe, Selaković je dodao da je bilo reči o pitanjima regionalne politike i da je Slovenija svakako država članica EU koja na najbolji način razume regionalne prilike i od čijeg predsedavanja EU Srbija očekuje više razumevanja i spremnosti za podršku regionalnim procesima koji ohrabruju države ovog dela Evrope na njihovom evropskom putu.

„Govorili smo o pitanju sukcesije o onome što obojica delimo mišljenje da je vreme da se rešava. Upoznao ga sa nekim stavovima o određenim konkretnim pitanjima i dogovorili smo se da ćemo razgovore nastaviti. Izrazio sam i interesovanje naše strane za osnivanje kulturnih centara, ukoliko postoji interes Slovenije za otvaranje kulturno-informativnog centra u Beogradu mi ćemo to veoma rado prihvatiti. Sa naše strane postoji interesovanje da u Ljubljani bude jedan od prvih kulturno-informativnih centara koje bismo otvorili u regionu“, rekao je Selaković i pozvao ministra Logara da do kraja godine dođe u uzvratnu posetu Beogradu.

Selaković je istakao da je to jedan od načina kako će se zajednički poslati poruka o spremnosti da se sva otvorena pitanja rešavaju i da je uveren da će i susretom u Beogradu biti u prilici da i lično ostave dobar i pozitivan trag u odnosima dve države.

Ministar inostranih poslova Slovenije Anže Logar rekao je da je ministru Selakoviću predstavio najvažnije tačke kojima će se Slovenija baviti za vreme predsedavanja EU i da je predviđeno da se održi samit sa državama Zapadnog Balkana, kako bi se u dogovoru približilo rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se postigao napredak.

Logar je podsetio i da su slovenačke investicije u Srbiji na drugom mestu, da ta zemlja zapošljava mnogo srpskih državljana i zato smatra da su ovakvi razgovori potrebni.

„Saradnja na nivou vlada je jako dobra, održali smo pet sednica dve vlade i oslanjajući se na iskustva ovakve saradnje, Slovenija namerava da i sa drugim susednim zemljama krene u istom pravcu“, zaključio je Logar.

25. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković posetu Sloveniji započeo je susretima u Beloj Krajini, posetivši sela Milići i Bojanci koja naseljavaju potomci Srba uskoka još od 16. veka.

Šefa srpske diplomatije upoznali su o životu u zajedništvu i slozi koju imaju sa svojim komšijama, čime daju primer čitavom Balkanu i ovom delu Evrope o zajedničkom životu ljudi različitih nacionalnosti i različitih veroispovesti.

U razgovoru sa meštanima, Selaković im je čestitao što čuvaju predanje o svojim precima i upoznao ih sa inicijativom da se u Milićima napravi Muzej belokrajinskih Srba.

Selaković je rekao da je posetio lokaciju, gde je zavaljujući Biznis asocijaciji Srba u Sloveniji obezbeđen plac i poručio da će Ministarstvo preko Ambasade u Ljubljani i Uprave za dijasporu i Srbe u regionu maksimalno podržati ovu ideju.

Ministar je rekao i da je saznao da postoje sačuvani registri naših prvih doseljenika, uskoka iz 1551. godine, sa imenom, prezimenom i brojem članova porodice, dodajući  da su to neverovatni istorijski dokazi koje želimo da sakupimo u Muzeju i da svako od Srba koji dolazi u Sloveniju odvoji vreme da dođe u Miliće i da vidi koliko je stara istorija Srba na ovim prostorima.

„Dogovorili smo da se paralelno sa izgradnjom Muzeja odvija i naučno-istraživački rad na osnovu kojeg će biti formirana publikacija o istoriji naših sunarodnika u ovom delu Slovenije“, zaključio je ministar.

Srbi u Beloj Krajini žive u četiri sela - Mirindol, Milići, Bojanci i Paunovići. Najstariji pisani izvor o njihovom prisustvu u ovim krajevima potiče iz 1530. godine.

Prema popisu Dravske banovine iz 1931. godine, u Beloj Krajini je živelo 6.745 pravoslavnih Srba, a sada se procenjuje da ih ima nekoliko stotina u sva četiri sela. Prema najnovijim procenama, u Sloveniji ima oko 30.000 Srba.

Preciznih podataka nema, jer na poslednjem popisu 2011. godine nije postojala mogućnost da se stanovnici Slovenije izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Srpska zajednica u ovoj zemlji traži da na ovogodišnjem popisu to bude omogućeno.

25. maj 2021. godine
 

Povodom zvanične bilateralne posete Republici Sloveniji, 25. i 26. maja 2021. godine, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković dao je intervju ljubljanskom dnevnom listu "Delo".

Intervju možete pročitati OVDE.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković boraviće 25. i 26. maja u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Republici Sloveniji.

Tokom boravka u Ljubljani šef srpske diplomatije sastaće se sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom i ministrom inostranih poslova Anže Logarom.

Takođe, ministar će razgovarati i sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

20. maj 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, evrointegracijama Srbije, ali i o važnim regionalnim procesima, kao i Samitu Brdo - Brioni, koji će se održati u ponedeljak.

Predsednik Vučić je rekao da je na sastanku sa predsednikom Pahorom potvrđen visok nivo bilateralnih odnosa i istakao da je i slovenačkom kolegi preneo pozicije Srbije po pitanju Kosova i Metohije, te stav da se to pitanje mora rešiti kompromisom, kroz dijalog, jer zamrznuti konflikt nikada nije dobro rešenje, što se i danas veoma dobro vidi na primerima eskalacije takvih konflikata.

„Verujem da je naša pozicija zasnovana na poštovanju principa međunarodnog prava, na čvrstim pravnim temeljima. Naša pozicija nije laka, jasno je da po pitanju Kosova i Metohije imamo drugačije stavove“, naveo je predsednik Vučić i ponovio da Srbija želi da nastavi dijalog sa Prištinom pod okriljem EU. On je naglasio da je za Srbiju uvek važna uloga Slovenije u regionu zapadnog Balkana.

„Slovenija od jula predsedava EU i za nas je važna podrška Slovenije na našem EU putu. Za nas je od ključnog značaja očuvanje mira i stabilnosti. Srbija ima ne samo dobar, već u evropskim okrivima odličan ekonomski napredak, visoku stopu rasta i od presudnog je značaja da se posvetimo ekonomskim i reformama u oblasti vladavine prava. Verujem da sa našim partnerima iz regiona možemo da postignemo bolje rezultate. Imamo dobre razgovore i dobar dijalog o položaju Srba u Sloveniji i Slovenaca u Srbiji“, istakao je predsednik Vučić i dodao da se očekuje održavanje 6. sednice Vlada Srbije i Slovenije. On je poručio da se Srbija nalazi na evropskom putu i snažno podržava sve druge na tom putu, te da nema ništa protiv celovitog pristupa u procesu proširenja Unije.

„Smatramo da je važno da brinemo svi zajedno o celom regionu jer živimo zajedno, jedni pored drugih. Nemamo ništa protiv celovitog pristupa. Naravno, uvek ćete imati pristup na osnovu napretka, ali nemamo ništa protiv da postoji značajniji geopolitički pristup prema Zapadnom Balkanu“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor izjasnio se za geopolitički pristup EU u procesu proširenja i brzi prijem Zapadnog Balkana, jer samo to, kako je rekao, može osigurati mir, bezbednost i stabilnost. On je naveo da aktuelno postoje dve vrste zabrinjavajućeg umora - na jednoj strani umor od proširenja u EU, a na drugoj, u mnogim zemljama Zapadnog Balkana, umor u sprovođenju reformi i pad poverenja u evropsku perspektivu.

„To nije ni u interesu EU ni građana na Zapadnom Balkanu. Sa svežom strategijom, koja bi istakla geopolitički pristup proširenja, želimo da upozorimo Brisel da samo brzim ulaskom svih zemalja regiona može da se zadrže mir, bezbednost i stabilnost“, istakao je slovenački predsednik Pahor i dodao da smatra kako bi bilo jednostavnije da se svi zaostali problemi reše nakon ulaska u EU. On je rekao da bi neka pitanja, koja su osetljiva, bilateralna, mogla lakše da se reše ili bi postala nebitna zajedničkim pristupanjem Uniji te je izrazio nadu da će Brisel razumeti poruku Slovenije.

„Ako pogledate kartu Evrope, vidite da je Zapadni Balkan okružen zemljama EU. Ako pogledate apsorpcijsku sposobnost, radi se samo o oko 10 miliona ljudi, što nije veliki izazov i problem za EU“, naglasio je predsednik Republike Slovenije

14. maj 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovoj inicijativi.

11. maj 2021. godine
 

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

08. maj 2021. godine
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

08. maj 2021.
 

Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije donelo je odluku o dodeljivanju stipendija za strane državljane.

Za Republiku Sloveniju planirana je dodela stipendija za period do 12 meseci za postdiplomske studije, u trajanju od 3 do 6 meseci za kandidate starosti do 26. godina.

Više informacija možete pročitati OVDE .

Formular za prijavu možete preuzmi OVDE .

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa Visokim predstavnikom Republike Slovenije za sukcesiju dr Mihom Pogačnikom. 

Tom prilikom razgovarano o aktuelnom trenutku procesa sukcesije imovine bivše SFRJ. 

Ako ste državljanin Republike Srbije koji živi u inostranstvu i želite da se vakcinišete 15. maja - popunite prijavu.  

https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

21. april 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

20. april 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.
Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

19. april 2021. godine

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra 2020. godine (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 550.473 osobe, što iznosi 39,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 376.904, odnosno 26,8 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture. 

Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane.

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravnici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Beograd,
25. mart 2021. godine

Obaveštavamo da je su nastavnici Dopunske nastave na srpskom jeziku u Republici Sloveniji organizovali Konkurs "NAJLEPŠE USКRŠNJE JAJE".

Sve dodatne informacije možete pronaći na Facebook grupi "Ускршњи конкурс допунске наставе на српском језику у Републици Словенији".

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

24. mart 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

 Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd,

17. mart 2021. godine

Republika Srbija u mesecu Frankofonije

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Ljubljani vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

La République de Serbie au Mois de la Francophonie

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Ljubljana vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa ministrom kulture Republike Slovenije Vaskom Simonitijem. Tom prilikom razgovarano o bilateralnim odnosima Republike Srbije i Republike Slovenije, sa posebnim akcentom na oblasti kulture.

Takođe, razgovarano i o položaju srpske zajednice u Republici Sloveniji i mogućnostima za njegovo unapređenje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Кongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Кjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Кonvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Кonvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Кjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Govor ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića dostupan je na sledećem linku:
https://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw

08. mart 2021. godine

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić je, nakon razgovora sa potpredsednikom Vlade i ministrom privrednog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravkom Počivalšekom, istakla da je Slovenija jedan od ključnih investitora u Srbiji.

Na sastanku je dogovoreno da se počne sa pripremama za investicionu konferenciju.  Vreme održavanja konferencije će zavisiti od razvoja epidemiološke situacije, ali se očekuje da će se ona održati na leto, a najkasnije početkom jeseni.

Matić je izrazila uverenje da će konferencija dati dodatno ubrzanje porastu investicija kako slovenačkih u Srbiji, tako i srpskih u Sloveniji.

Ona je navela da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Slovenije dobra, pa je prošle godine, u doba pandemije, ostvaren obim robne razmene od 1,6 milijardi evra.

Verujemo da će se ova razmena i udvostručiti kada se epidemijska situacija popravi i poslovanje se bude odvijalo u povoljnijim uslovima, istakla je Matić.

Govoreći o saradnji u turizmu navela je da je Slovenija omiljena turistička destinacija za naše građane, kao i da Slovenci rado dolaze u Srbiju.
To dokazuje i podatak da građani Slovenije čine 5 odsto stranih turista koji dolaze u Srbiju.

Istakla je da su potencijali za saradnju Srbije i Slovenije u turizmu veliki, pre svega u regionalnim okvirima, a onda i kroz zajednički nastup na drugim tržištima.

Jedna od tema razgovora je bila i vakcinacija, a Matić je naglasila da je Srbija po stepenu imunizacije među prvima u Evropi izuzimajući Veliku Britaniju.

Potpredsednik Vlade i ministar privrednog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšek je istakao da se Slovenija može ugledati na Srbiju koja je u toj oblasti napravila veliki iskorak.

Ocenio je da u budućnosti treba očekivati da potencijali za saradnju dve zemlje budu veći na svim poljima.

Počivalšek je istakao da se mora rešiti pitanje prelaska granice i omogućiti da građani i jedne i druge zemlje nesmetano putuju i prelaze granice obe države, i dodao da će se Slovenija truditi da se nađu evropska rešenja za ovaj problem. Ukoliko to ne bude moguće, onda će se pristupiti bilateralnim razgovorima, kako bi se građanima omogućilo da, kada se situacija sa kovidom smiri, granice lakše prelaze.

On je izrazio zadovoljstvo razgovorima sa srpskom delegacijom i dogovorom da se, čim epidemija dozvoli, organizuje investiciona konferencija.

Potvrdio je da je razmena dve zemlje dobra i izneo podatke prema kojima je slovenačka  strana u Srbiju izvezla robu u vrednosti oko 1,2 milijarde evra, dok je uvoz iz Srbije u Sloveniju iznosio 800 miliona evra.

Dobra je i investiciona saradnja. U Srbiji ima gotovo milijardu evra slovenačkih investicija, a srpskih u Sloveniji 250 miliona evra, naveo je slovenački ministar.

23.2.2021.

Izvor: Tanjug
Foto: Fonet

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.
Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

18. februar 2021. godine

Izvor: SPC

U čast Dana državnosti Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije spremilo je video materijal, koji možete pogledati ovde .

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da je stav Srbije da ne odgovara na provokacije pojedinih političara iz regiona, jer je, ističe, odlučna da ostane faktor mira i stabilnosti u regionu. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše odnos Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a usled, na konstataciju novinara, sve češćih provokacija na račun naše zemlje, Selaković je odgovorio da Srbija ne želi da odgovara na provokacije, već želi da bude protagonista svih dobrih inicijativa koje regionu donose razvoj.

„Pozicija Srbije u regionu, politički govoreći, nije nimalo jednostavna, ali ono od čega nećemo odustati i u čemu smo potpuno rešeni jeste da Srbija jeste, biće i treba da ostane faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Selaković.

Ističe da taj svoj stav „faktora stabilnosti u regionu“ država potvrđuje na nekoliko načina, a jedan od njih jeste da prećuti i uzdrži se od odgovora na provokacije.

„Tih provokacija ima stalno i kao što dobro znate u prethodnim decenijama postojala je neka vrsta hobija ili redovnih aktivnosti da u vreme predizbornih kampanja u regionu Srbija bude prozivana“, naveo je Selaković. Dodaje da državni vrh nikada ne odreaguje na te provokacije na način na koji bi mogao da nanese štetu i našoj zemlji, ali i drugima.

„S druge strane, tu svoju rešenost ostanka faktora stabilnosti u regionu, da bismo sačuvali političku stabilnost i mir, mi potvrđujemo i svojim inicijativama“, ukazao je Selaković i dodao da je jedna od njih inicijativa „mini šengen“.

Podsetio je da se ta inicijativa zalaže za jedno čvrsto tržišno povezivanje regiona, a inicijativa je, dodaje, i šansa za čitav region da jača svoju infrastrukturu i ekonomiju. Takođe, ta inicijativa podrazumeva i slobode na kojima počiva EU - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i ideja, dodao je Selaković.

„Srbija sa takvim inicijativama izlazi pred svoje partnere u regionu i Srbija je protagonista tih ideja“, istakao je Selaković. Ističe da će u narednom periodu biti fokus na tome da se i ostale zemlje Zapadnog Balkana priključe „mini šengenu“.

Izvor: Tanjug
 

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd,
04. februar 2021. godine
 

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

26.01.2021.
Izvor: Politika

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji je otvoren do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa i prijavni formular mogu se preuzeti na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:
https://www.kultura.gov.rs/konkurs/sr/30/600690372a8d5 .

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije usvojila nove izmene, koje su stupile na snagu 14. januara 2021. godine, u pogledu ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvačenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Detaljniju informaciju možete pročitati na sledećem linku: http://msp.rs/sr/index.php/teme/corona19172020?lang=lat .

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine
 

Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

03.01.2021.

Izvor: Tanjug

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

02.01.2021.

Izvor: Tanjug

Novogodišnju čestitku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije možete pogledati na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=9lBa_AWOSjY

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

Beograd,

29.decembar 2020. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,
24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.
 

V. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon boravi u dvodnevnoj poseti Ljubljani, 19. i 20. decembra 2020. godine, gde je prisustvovao obeležavanju verskog praznika Svetog Nikole i uručio donaciju udžbenika dopunskoj školi srpskog jezika u Sloveniji.

Gujon je izrazio zadovoljstvo što je svoju prvu zvaničnu posetu započeo na Svetog Nikolu, jedne od najvećih srpskih slava, i što je uručio donaciju od 1.500 udžbenika i kompleta lektire kako bi se unapredila nastava u osnovnim školama srpskog jezika u Sloveniji.

On je kazao da je to dobar način za očuvanje ćiriličnog pisma i nastavak akcije koju Uprava sprovodi dugi niz godina.

„Mi smo tu da pomognemo i pokažemo brigu države Srbije prema svakom pripadniku srpskog naroda ma gde se on nalazio, pre svega počevši od najmlađih koji predstavljaju našu budućnost", rekao je Gujon u prostorijama Ambasade Srbije u Ljubljani.

Gujon je održao onlajn čas u digitalnoj učionici, uz prisustvo nastavnika dopunskih škola, i ispričao kako je on naučio srpski jezik.

Dopunska škola srpskog jezika u Sloveniji počela je da radi školske 2020/2021. godine, a do sada je formirano 60 nastavnih grupa sa 817 učenika.

Projekat je, dodaje se, realizovan zajedničkim naporima nadležnih institucija Srbije, više srpskih udruženja u Sloveniji, sveštenika SPC, brojnih pojedinaca i zainteresovanih roditelja.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je u toku 2020. godine distribuirala više od 4.000 udžbenika i edukativnih publikacija na srpskom jeziku za potrebe dopunske nastave srpskog jezika u inostranstvu.

Tokom posete Ljubljani, Gujon se sastao sa ambasadorkom Srbije u Sloveniji Zoranom Vlatković, a obišao je pravoslavni hram Svetog Ćirila i Metodija i Parohijski dom.

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas, 17. decembra 2020. godine, održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, od 20.decembra 2020.godine licima koji dolaze u Republiku Srbiju, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju samo ako poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju. Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i članovima diplomatsko-konzularnog osoblja i članovima njihovih porodica, pri ulasku u Republiku Srbiju, a koji ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana. Ova mera prestaje da važi ako lice kome je određena u periodu trajanja mere dobije negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji. Navedenim licima se prilikom pasoške kontrole pri ulasku u Republiku Srbiju uručuje pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:
• na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
• na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
• na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
• na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan RT-PCR test, ukoliko je potreban;
• na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
• na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;
• na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:
a) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
b) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
v) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
g) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
d) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se, pod uslovom reciprociteta:
• na državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;
• na državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je 16. decembra 2020. godine putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije.

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije. 

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 

Obaveštavamo da će Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovati Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine. Konferencija će zbog pandemije Covid-19 biti održana putem Zoom aplikacije.

Tema Konferencije biće rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane korona virusom, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljena internet stranica UNS - www.umrezavanje.rs, pokrenuta povodom desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na Konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs, do 17. decembra 2020. godine.

Na današnji dan pre dvadeset godina, 09. decembra 2020. godine, uspostavljeni su diplomatski odnosi Republike Srbije, odnosno tadašnje Savezne republike Jugoslavije, i Republike Slovenije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2020/2021. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko Ambasade Republike Srbije u Republici Sloveniji u Ljubljani.

Rok za prijavu je 30. decembar 2020. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku.

http://www.ljubljana.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Srbija_za_Srbe_iz_regiona_2020-2021._1.pdf

Povodom obeževanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik - konzul Ivana Jakšić Matović položila je 11. novembra 2020. godine lovorov venac na spomen-kosturnicu ratnika stradalih u Prvom svetskom ratu na ljubljanskom groblju Žale. 

Početkom oktobra 2020. godine započela je sa održavanjem dodatna nastava srpskog jezika i kulture u osnovnim školama širom Slovenije (Ljubljana, Maribor, Kopar, Kranj, Postojna, Nova Gorica, Kamnik i druga mesta). Formirano je 60 nastavnih grupa sa 817 đaka. Nastavu za sada izvode redovni nastavnici detaširani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Nastavnici su u Republiku Sloveniju došli krajem septembra 2020. godine, a pripremi za otpočinjanje nastave prethodio je radni sastanak u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani, organizovan 27. septembra 2020. godine.

Projekat dodatne nastave sprovodi se u okviru programa Ministarstva obrazovanja i sporta Republike Slovenije ”Negovanje jezika i kulture narodnosti Slovenije”.
Sa naše strane, projekat je realizovan uz angažman Kabineta predsednika Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije/Ambasade Republike Srbije u Ljubljani, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Saveza Srba Slovenije i drugih srpskih organizacija i udruženja širom Republike Slovenije, te uz snažnu podršku Srpske pravoslavne crkve. 

Obaveštavamo da je Kabinet predsednice Vlade Republike Srbije gospođe Ane Brnabić pripremio dve brošure pod nazivom „Serbia-Emerging tech development hub“ i „Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“, u cilju promocije Republike Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije.

Brošurama se može pristupiti na sledećim internet adresama:

1. Brošura, Serbia-Emerging tech development hub
http://innovations.serbiacreates.rs/

2. Brošura, Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede
https://inovacije.srbijastvara.rs/

Obaveštavamo da od 29.septembra 2020.godine državljani Republike Srbije mogu da uđu u Republiku Sloveniju ili tranzitiraju bez ograničenja. Nije potreban negativan PCR test, niti postoji obaveza karantina. Republike Srbija je odlukom Vlade Republike Slovenije svrstana na zelenu listu epidemiološki sigurnih država.

Takođe, ulazak državljana Republike Srbije iz Republike Slovenije, prema trenutnim epidemiološkim merama koje su na snazi u Republici Srbiji, odvija se bez ograničenja. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na  liderskom panelu 15. Bledskog strateškog foruma održanog na Bledu, 31.08.2020, zajedno sa premijerima Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke Republike, Bugarske, Hrvatske i Italije, te generalnom direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristalinom Georgievom i predsednikom Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasom Bahom. 

Na marginama Foruma predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić bilateralno se susreo sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom i predsednikom Vlade Slovenije Janezom Jašom,  kao i sa sprecijalnim predstavnikom Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. 

Obaveštavamo da su donete odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

Na svečanosti povodom Dana diplomatije održanoj u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, 29. maja 2020. godine, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić uručio je Novaku Đokoviću Povelju izuzetan lični angažman i doprinos promociji Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

U obrazloženju odluke o Povelje Novaku Đokoviću navodi se:

"Idol je mladih, ne samo zbog svojih sportskih rezultata, već i zbog potvrđenih kvaliteta van sportskog terena. Teško se u novijoj istoriji može naći primer takvog mladog čoveka koji je svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, ili, opet, tuge i razočaranja, kada su u pitanju retki porazi. I kroz pozitivne i kroz negativne emocije probudio je naš uspavani duh, dao nam snagu i inspirisao sve generacije. Svetu je poslao poruku snažne sportske nacije, talentovanih i dobrih ljudi, koji se ponose svojom istorijom i tradicijom.

Detaljniju vest o ovom događaju možete pročitati ovde.

Usled činjenice da zbog stanja epidemije virusa Covid 19 u Republici Sloveniji nije radila od sredine marta do prve polovine maja ove godine, Narodna galerija u Ljubljani donela je odluku da se trajanje izložbe "Srpski modernizam 1880-1950" produži do 6. septembra 2020. godine.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 21. maja donela odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, kojom prestaje da važi istoimena odluka od 19. marta, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću. Odluke su stupile na snagu nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“ i važe od 22. maja.

Pomenutim odlukama granični prelazi za ulazak u Republiku Srbiju su otvoreni i od 22. maja funkcionišu u uobičajenom režimu. Pripadnici graničniih organa vršiće standardne granične provere u skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli i drugim relevantnim propisima.

Izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ukinuta je mera zabrane ulaska u Republiku Srbiju, kao i epidemiološke mere za kategorije domaćih i stranih državljana. Za ulazak u Republiku Srbiju više nije potrebna saglasnost/dozvola  ni za ulazak domaćih ni stranih državljana.

Svim licima za ulazak u Republiku Srbiju više nije potreban negativan PCR test niti im se određuje mera obavezne samoizolacije, već im se prilikom pasoške kontrole uručuje pismeno obaveštenje – zdravstveno upozorenje, na srpskom i engleskom jeziku, o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID 19.

Strani državljani, kojima je rok važenja privremenog boravka u Republici Srbiji istekao nakon proglašenjnja vanrednog stanja u Republici Srbiji mogu ući u Republiku Srbiju najkasnije do 1. jula 2020. godine i zakonito podneti zahtev za produženje privremenog boravka u roku od 30 dana od ulaska u Republiku Srbiju.

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji, u skladu sa ovim Odlukama, počev od 22. maja 2020. godine nastavlja sa prijemima zahteva za izdavanje viza stranim državljanima.

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih. 

Obaveštavamo da je Uprava za dijasporu i Srbe u regionu Ministarsva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi su otvoreni od 18 maja do 1. juna 2020. godine.

Sve informacije o konkurisma i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na sledećem linku:

http:// www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Predsednik Republike Srbije je 10. maja 2020. godine doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Službeni glasnik RS", broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

U skladu sa Rešenjem Republičke izborne komisije, kao organom koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donetim 11. maja 2020. godine, diplomatsko-konzularna predstavništva nastavljaju sa izbornim radnjama, odnosno sa prijemom zahteva državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu.

S tim u vezi, obaveštavamo da su informacije o glasanju u inostranstvu dostupne na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Istovremeno, obaveštavamo da punoletni državljani sa biračkim pravom, koji poseduju važeći identifikacioni dokument Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu podneti zahtev za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani najkasnije do ponoći 30. maja 2020. godine i to lično (uz prethodnu najavu telefonom na +386 1 4380 110), putem pošte, na fax: br:+386 1 434 26 88 ili na e-mail: embassy.ljubljana@mfa.rs .

Formulare potrebne za prijavu za glasanje možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak1.doc

Uz prijavu za glasanje potrebno je dostaviti i jasnu fotokopiju identifikacionog dokumenta Republike Srbije.

Poštovani,

Obaveštavamo vas da je Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Ljubljani
započelo sa prijemom stranaka.

S obzirom na aktuelnu situaciju vezanu za sprečavanje širenja virusa Korona i epidemiološke
mere koje su na snazi u Republici Sloveniji, molimo da se pridržavate sledećih uslova za ulazak u
zgradu ambasade:

Ulazak u ambasadu biće omogućen, BEZ IZUZETKA SAMO STRANKAMA KOJE IMAJU
PRETHODNO ZAKAZAN DOLAZAK. Zakazivanje se obavlja pozivanjem broja telefona
Konzularnog odeljenja Ambasade +386 1 4380 110. I kada se radi o hitnom slučaju
neophodno je prethodno zakazivanje.

Za vreme boravka u zgradi Ambasade stranke su u obavezi da sve vreme nose zaštitnu masku
ili šal preko usta i nosa. Prilikom ulaska u ambasadu neophodno je proći dezo-barijeru radi
dezinfekcije obuće i obavezna je dezinfekcija ruku prilikom ulaska u zgradu Ambasade.

Obaveštavamo vas da će prednost prilikom zakazivanja dolaska u Konzularno
odeljenje ambasade imati stranke koje podnose zahtev za pasoš, zahtev za putni list, kao i prijave rođenja
dece, sprovodnice, prijem i dopune zahteva za otpust iz državljanstva Republike Srbije.

Obrasci za prijavu rođenja dece

Obrasci za otpust iz državljanstva Republike Srbije

Obaveštavamo da je od strane nadležnih organa Republike Srbije doneta odluka da se konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore ponište.

Novi konkursi će biti raspisani po okončanju vanrednog stanja u Republici Srbiji prouzrokovanog epidemijom korona virusa.

Poštovani,

Humanitarni konvoj vozila za odlazak u Republiku Srbiju biće organizovan u petak, 3.aprila 2020. godine u poslepodnevnim časovima.

Svi zainteresovani treba da budu na lokaciji Ljubljana, Parkirišče Dolgi most, najkasnije do 16 časova. 

Navedenu lokaciju možete pronaći na jednom od sledećih linkova:

https://www.google.com/maps/place/P+%2B+R+Dolgi+Most/@46.0365828,14.4282699,13z/data=!4m5!3m4!1s0x47652d34d14a24d1:0x271240eee0da2569!8m2!3d46.0365828!4d14.4632888?hl=en-SI

https://www.google.com/maps/place/46°02'10.8%22N+14°27'44.2%22E/@46.0363194,14.4600821,17z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x0:0x0!8m2!3d46.0363194!4d14.4622708?hl=en-SI

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji 

Poštovani,

u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani je u toku priprema i organizacija novih konvoja vozila za odlazak u Republiku Srbiju,  koji treba da budu realizovani u najskorije vreme.

Molimo da budete dostupni na kontakt telefone koje ste dostavili Ambasadi i da pratite naš sajt.

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji 

U cilju što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale usled epidemije COVID-19, i olakšavanja pristupa kulturnim sadržajima stanovnicima Srbije, kao i korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije predstavlja širok spektar programa/sadržaja nacionalnih ustanova kulture dostupnih u digitalnom formatu (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fotografije, tekstove, 3D skenirane objekte i slično) na stranim jezicima.

Informacije o gorenavedenim programima/sadržajima dostupne su na sledećem linku:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020

Zvanična internet stranica Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/
http://www.kultura.gov.rs/en/

Srpski dugometražni filmovi dostupni na Internetu:

1. Pored mene, 2015, Stevan Filipović,
(drama, 110 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314
Link: https://www.youtube.com/watch?v=hpКAFB9QUZc

2. Šišanje, 2010, Stevan Filipović,
(drama, 98 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=169
Link: https://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik, 2006, Stevan Filipović,
(horor komedija, 94 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152
Link: https://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE

Ministarstvo kulture i informisanja, u nameri da stanovništvu u Republici Srbiji, ali i inostranstvu, olakša pristup sadržajima iz kulture, imajući u vidu sprečenost obavljanja programskih aktivnosti ustanova kulture, uputilo je preporuku ustanovama kulture da se građanima omogući maksimalna dostupnost digitalnih sadržaja iz oblasti kulture.

Na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture:

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

kao i kroz pristup na veb strancima "Digitalna solidarnost" i "Vodič kroz kulturno nasleđe Srbije":

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

https://kultura.rs

Imajući u vidu aktuelne zabrane putovanja i različite granične režime u zemljama u okruženju izazvane proglašenjem epidemije virusom COVID 19, obaveštavamo vas da ne raspolažemo informacijom kada će biti omogućen odlazak u Srbiju za državljane Srbije koji se nalaze u Sloveniji.
U ovom trenutku Ambasada samo prikuplja podatke o državljanima Srbije koji žele da se vrate Srbiju. S tim u vezi, molimo sve zainteresovane da Ambasadi putem e-maila dostave kontakt telefon i sledeće lične podatke : ime i prezime, JMBG, broj pasoša, zemlja u kojoj imate boravak, svrha boravka i adresa prebivališta u Srbiji, da li ste trudnica ili bolujete od hroničnih bolesti.

E-mail Ambasade je: embassy.ljubljana@mfa.rs 

Istovremeno, pozivamo vas da redovno pratite informacije na sajtu Ambasade Srbije u Sloveniji.

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji
 

Svi gradjani Srbije koji se nalaze na teritoriji Slovenije, imaju sopstveni prevoz i žele da se vrate u Srbiju treba najkasnije do sutra, 26.03.2020. u 06.00 časova da budu u sportskoj dvorani “Ježica”, adresa Savlje 6, Ljubljana. 

https://www.sport-ljubljana.si/Park_Jezica_Dvorana_Jezica/

Za one kojima je to potrebno, večeras je obezbedjeno prenoćište i hrana.

Sa tog mesta organizovano će se krenuti ka Srbiji.

Napominjemo da će shodno odluci Vlade Republike Srbije svim osobama koje dolaze iz rizicnih zemalja, a u koje spada i Slovenija, biti odredjena mera zadržavanja u karantinu u trajanju od 28 dana.

Obaveštavamo da se u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja Vlade Republike Srbije, donetom 17. marta 2020. godine,  prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, raspisanih za 26. april 2020. godine.

Prekid izbornih radnji važi od 17. marta 2020. godine, a izborni proces će biti nastavljen u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

Ambasada obustavlja sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem izbora, uključujući i prijem zahteva za upis u birački spisak da će birač glasati u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije u Republici Sloveniji, koji imaju pravo glasa, biće blagovremeno obavešteni o novim rokovima za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu.

Rаdi zаštitе оd unоšеnjа zаrаznih bоlеsti nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје, strаnim držаvlјаnimа privrеmеnо sе zаbrаnjuје ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu.

Меrа sе nе primеnjuје nа:
1) pоsаdе tеrеtnih mоtоrnih vоzilа prilikоm оbаvlјаnjа mеđunаrоdnоg prеvоzа u drumskоm sаоbrаćајu. U slučајu mеđunаrоdnоg trаnzitnоg prеvоzа tеrеtа u drumskоm sаоbrаćајu, isti sе оgrаničаvа nа pеriоd nе duži оd 12 čаsоvа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје;
2) pоsаdе tеrеtnih brоdоvа kојi prеvоzе rоbu u јеdnu оd dоmаćih lukа. U slučајu trаnzitnе plоvidbе nа mеđunаrоdnоm vоdnоm putu nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје, isti sе оgrаničаvа nа pеriоd nе duži оd 90 čаsоvа zа brоdskе sаstаvе i 60 čаsоvа zа sаmоhоdnа plоvilа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје u slučајu uzvоdnе plоvidbе, оdnоnо nа pеriоd nе duži оd 72 čаsа zа brоdskе sаstаvе i 54 čаsа zа sаmоhоdnа plоvilа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје u slučајu nizvоdnе plоvidbе;
3) vоzоprаtnо оsоblје žеlеzničkih vоzilа kоја ulаzе u zоnu grаničnih stаnicа utvrđеnih mеđudržаvnim spоrаzumimа;
4) pоsаdе i kаbinskо оsоblје vаzduhоplоvа čiје је krајnjе оdrеdištе Rеpublikа Srbiја ili su u trаnzitu prеkо mеđunаrоdnih аеrоdrоmа Rеpublikе Srbiје;
5) licа kоја su dоbilа dоzvоlu zа ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu i bоrаvаk ili trаnzit krоz Rеpubliku Srbiјu оd rаdnоg tеlа Vlаdе kоје činе prеdstаvnici Мinistаrstvа zdrаvlја, Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа, Мinistаrstvа unutrаšnjih pоslоvа i Мinistаrstvа grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе. Rаdnо tеlо Vlаdе оdrеdićе uslоvе i оgrаničеnjа trаnzitа, оdnоsbnо bоrаvkа licа kојimа је dаtа dоzvоlа zа ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu;
6) humаnitаrnе kоnvоје pоd оbаvеznоm prаtnjоm ugоvоrеnе diplоmаtskim putеm;
7) аkrеditоvаnе člаnоvе оsоblја strаnih diplоmаtskо-kоnzulаrnih prеdstаvništаvа i kаncеlаriја mеđunаrоdnih оrgаnizаciја, kао i člаnоvе njihоvih pоrоdicа kојi su nоsiоci pоsеbnih ličnih kаrаtа, оdnоsnо idеntifikаciоnih dоkumеnаtа izdаtih оd strаnе Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа i Gеnеrаlnоg sеkrеtаriјаtа Vlаdе;
8) strаnе držаvlјаnе kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi.“

Držаvlјаni Rеpublikе Srbiје i strаni držаvlјаni kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi, а kојi u Rеpubliku Srbiјu dоlаzе iz držаvа/pоdručја sа intеnzivnоm trаnsmisiјоm bоlеsti COVID-19 – Švајcаrskа, Itаliја, Irаn, Rumuniја, Špаniја, Nеmаčkа, Frаncuskа, Аustriја, Slоvеniја i Grčkа, upućuјu sе u izоlаciјu u trајаnju оd 28 dаnа.

Držаvlјаnimа Rеpublikе Srbiје i strаnim držаvlјаnimа kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi, а kојi u Rеpubliku Srbiјu dоlаzе iz drugih držаvа kоје nisu zаhvаćеnе intеnzivnоm trаnsmisiјоm bоlеsti COVID-19, оdrеdićе sе mеrа stаvlјаnjа pоd zdrаvstvеni nаdzоr u trајаnju оd 14 dаnа (izоlаciја u kućnim uslоvimа).

Таkоđе, оbаvеštаvаmо dа је mоgućе pоdnеti zаhtеv zа izuzеćе оd zаbrаnе ulаskа strаnih držаvlјаnа u Rеpubliku Srbiјu u pојеdinаčnim оprаvdаnim slučајеvimа. Dа bi sе tо оstаvrilо nеоphоdnо је dа strаnе diplоmаtskе misiје, kоnzulаrnа prеdstаvništvа i kаncеlаriје mеđunаrоdnih оrgаnizаciја аkrеditоvаnе u Rеpublici Srbiјi, zаhtеvе zа izdаvаnjе dоzvоlа оd rаdnоg tеlа Vlаdе zа ulаzаk strаnih držаvlјаnа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје i bоrаvаk ili trаnzit krоz Rеpubliku Srbiјu trеbа dа pоdnоsе putеm vеrbаlnе nоtе nа slеdеću e-mail аdrеsu radnotelo-covid19@mfa.rs.

Zаhtеv zа izdаvаnjе dоzvоlе trеbа dа sаdrži slеdеćе pоdаtkе:
- imе i prеzimе licа;
- brој putnе isprаvе (pаsоš ili ličnа kаrtа) i držаvlјаnstvо;
- grаnični prеlаz ulаskа u Rеpubliku Srbiјu;
- grаnični prеlаz izlаskа iz Rеpublikе Srbiје i krајnjа dеstinаciја (u slučајu trаnzitа);
- mеstо i аdrеsа tоkоm bоrаvkа u Rеpublici Srbiјi (u slučајu dоzvоlе zа bоrаvаk);
- rеgistаrski brој i tip prеvоznоg srеdstcvа kојim sе ulаzi i/ili trаnzitirа krоz Rеpubliku Srbiјu;
- pоdаci о vоzаču i, pо mоgućstvu, kоntаkt tеlеfоn.
 

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19. 

Najnovijom odlukom Vlade Republike Srbije utvrđeno je da državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana. 

Državljanima Republike Srbije koji dolaze iz drugih država odrediće se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).  

Pri ulasku u zemlju građanima će biti uručeno obavezujuće rešenje. 

Primena navedenih mera će se strogo konstrolisati i svako neprdržavanje istih biće najstrožije sankcionisano propisanom kaznom.

Vlada Republike Srbije je na sednici od 11. marta 2020. godine donela nove mere i precizirala postojeće, radi sprečavanja pojave, širenje i suzbijanja zarazne bolesti COVID - 19. 

Tekst saopštenja Vlade Republike Srbije tim povodom možete pročitati ovde . 

KANCELARIJA VLADE REPUBLIKE SLOVENIJE ZA KOMUNIKACIJE
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Ljubljаnа, 11. mаrtа 2020. godine 

Ministаr zdrаvljа Aleš Šаbeder sаopštio je dа nаredbа o uslovimа ulаskа u Republiku Sloveniju iz Itаlije sа ciljem dа se spreči širenje zаrаzne bolesti stupа nа snаgu 11. mаrtа 2020. godine u 18:00 čаsovа.

Ovim nаredbom utvrđuju se uslovi zа ulаzаk nа slovenаčku teritoriju iz Itаlije kаko bi se sprečilo širenje zаrаzne bolesti SARS-CoV-2 (COVID-19).

U grаničnom području nа drumskim vezаmа sа Itаlijom biće uspostаvljeno šest kontrolnih punktovа, i to: Rаteče, Robič, Vrtojbа, Fernetiči, Škofije i Krvаvi potok.

Nаdležne službe zа drumski saobraćaj će osigurаti dа se nа kontrolnim tаčkаmа postаve odgovаrаjući sаobrаćаjni znаkovi i dа budu blokirаne sve ostаle putne veze sа Itаlijom.

Sаobrаćаj putničkih vozovа između Itаlije i Slovenije je obustаvljen.

Ulаzаk u Republiku Sloveniju dozvoljen je svаkom licu koje nije slovenаčki držаvljаnin ili nemа prijаvljeno stаlno ili privremeno prebivаlište u Republici Sloveniji, аko podnese dokаz nа slovenаčkom, engleskom ili itаlijаnskom jeziku koji nije stаriji od tri dаnа dа je izvršio  molekulаrno-lаborаtorijsko ispitivаnje nа prisustvo SARS-CoV-2 (COVID-19), pokаzujući negаtivne rezultаte zа SARS-CoV-2 (COVID-19).

Ako pojedinаc ne dostаvi dokаz iz prethodnog stаvа, i dаlje će mu biti dozvoljen ulаzаk u Republiku Sloveniju аko mu je telesnа temperаturа nižа od 37,5 ° C i аko nemа jаsnih znаkovа infekcije gornjih disаjnih putevа (kаšаlj, kijаnje, nedostаtаk dаhа).

Ovа nаredbа se ne odnosi nа držаvljаne Republike Slovenije, licа sа stаlnim ili privremenim prebivаlištem u Republici Sloveniji i teretni sаobrаćаj.

Ovu nаredbu sprovode zdrаvstveni rаdnici i Službа civilne zаštite Republike Slovenije, uz аsistenciju policije.

Policijski timovi već postoje nа svih šest kontrolnih punktovа. Zdrаvstveni rаdnici su spremni nа pet kontrolnih punktovа, dok će na geogrаfski nаjudаljenijem kontrolnom punktu uskoro imаti svoj tim.

Sаopštenje zа jаvnost Vlаde Republike Slovenije dostupno je nа internet prezentаciji:

https://www.gov.si/en/news/2020-03-11-government-order-in-force-on-the-conditions-of-entry-into-slovenia-from-italy-aimed-at-stemming-the-spread-of-infection/

Aktuelne informаcije i instrukcije povodom koronа virusа COVID-19 rаspoložive su nа centrаlnoj internet prezentаciji Vlаde Republike Slovenije

https://www.gov.si/en/topics/coronavirus-disease-covid-19/

Obaveštavamo da su informacije o glasanju u inostranstvu dostupne na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Istovremeno, obaveštavamo da punoletni državljani sa biračkim pravom, koji poseduju važeći identifikacioni dokument Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu podneti zahtev za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani najkasnije do ponoći 4.aprila 2020. godine i to lično, putem pošte, na fax: br:+386 1 434 26 88 ili na e-mail: embassy.ljubljana@mfa.rs .

Formulare potrebne za prijavu za glasanje možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak1.doc

Uz prijavu za glasanje potrebno je dostaviti i jasnu fotokopiju identifikacionog dokumenta Republike Srbije.

Obaveštavamo Vas da je Akademska srpska asocijacija otvorila nagradni konkurs na temu "Sveti Trifun i Sveti Valentin nekada i sada".

Više informacija možete pronaći na internet adresi:

https://asasocijacija.com/otvoren-nagradni-konkurs-na-temu-sveti-trifun-i-sveti-valentin-nekada-i-sada/
 

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo:

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini;
- Konkurs za finansiranje/sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Detaljne informacije o pomenutim konkursima dostupne su na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije – www.kultura.gov.rs.

Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16. mart 2020. godine.

Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu kontaktirati g. Mladena Veskovića u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon +381 11 3398 026 .

Obaveštavamo da je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Кonkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Sve potrebne infomacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku – http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .

Obaveštavamo da će u Narodnoj galeriji u Ljubljani, 29. januara 2020. godine, biti otvorena izložba "Srpski modernizam 1880-1950, Zbirka galerije Matice Srpske", u organizaciji Galerije Matice srpske iz Novog Sada i Narodne galerije iz Ljubljane.  

Izložbu će svečano otvoriti ministar kulture i informisanja Republike Srbije g. Vladan Vukosavljević.

Obaveštavamo da je Narodna banka Srbije, u skladu sa relevantnim zakonskim propisima, izradila Finansijski vodič za povratnike, u cilju unapređenja informisanosti građana Republike Srbije koji žele da se vrate u našu zemlju, uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem.

Cilj je da se na jednom mestu pruže sveobuhvatne informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak državljana Republike Srbije iz inostranstva, a u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijski vodič dostupan je na internet stranici Narodne banke Srbije na srpskom i engleskom jeziku na sledećim linkovima:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf

U Ljubljani je 1. decembra 2019. godine održan tradicionalni Diplomatski bazar u organizaciji slovenačkog Međunarodnog udruženja žena. Kao i svake godine, pored ostalih diplomatsko-konzularnih predstavništava, na Bazaru je učestvovala i Ambasada Republike Srbije, kojom prilikom je prestavila srpske proizvode i brendove, kao i suvenire Fudbalskog saveza Srbije, Fudbalskog kluba Crvena zvezda i Turističke organizacije Zlatibora.  

Ove godine Ambasada je bila zastupljena i sa stolom na kome su posluživani tradicionalni srpski specijaliteti.

Savez Srba Slovenije objavio je obaveštenje u vezi sa upisom učenika na dopunsku nastavu srpskog jezika u osnovnim školama u Sloveniji.

Obaveštenje možete pročitati ovde .

U Ljubljani je 06.11.2019. otvorena Info tačka za strance pri Zavodu Republike Slovenije za zapošljavanje, koja će imati za cilj pomoć stranim radnicima u Sloveniji, kao i slovenačkim poslodavcima u pronalaženju potrebnih kadrova. Otvaranju je prisustvovala ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković. Obraćajući se prisutnima naglasila je da su Srbija i Slovenija 2018. zaključili Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, koji predstavlja pravni mehanizam za formiranje institucionalnog okvira za zaštitu prava radnika i paralelno sa tim uspostavlja jasne procedure koje će kompanijama i preduzetnicima olakšati postupak zapošljavanja. Otvaranje Info tačke za strance od velikog je značaja za primenu Sporazuma, jer na ovaj način svi zainteresovani mogu dobiti potrebne inofrmacije koje se odnose na uslove borakva i rada stranih državljana u Sloveniji.

Otvaranju su sa slovenačke strane prisustvovali ministarka za rad, porodicu, socijalne poslove i jednake mogućnosti Ksenija Klampfer i generalna direktorka Zavoda Republike Slovenije za zapošljavanje Mauricija Batič.

U subotu, 19.10.2019. kod spomenika i grobnice palim borcima NOB na Cviblju u Žužemberku održana je svečanost u spomen palim borcima Narodnooslobodilačke vojske u Drugom svetskom u Suhoj krajini, među kojima su bili i borci iz Srbije.
Ispred Ambasade Republike Srbije na spomenik NOB venac su položili Ivana Jakšić Matović, prvi savetnik i vojni izaslanik zadužen za Sloveniju potpukovnik Željko Bosanac.

Obaveštavamo Vas, da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R.Srbije na osnovu Zaključka Vlade R.Srbije 05 broj 451-7600/2019 od 01. avgusta 2019. godine, raspisalo konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta »Srbija za Srbe u regionu« za školsku 2019/2020 godinu.

Krajnji rok za dostavu dokumentacije svih prijavljenih kandidata je 6. septembar 2019. godine.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R.Srbije doneće Odluku o dodeli stipendija Vlade R.Srbije do 30.septembra 2019. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku: http://www.ljubljana.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/KONKURS.pdf

Prijavni formular u word formatu

Brošura sa svim potrebnim informacijama o kandidaturi Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, za period 2019-2023. godine, dostupna je na sledećem linku.

http://www.ljubljana.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/SERBIAUNESCO.pdf

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković boravila je u poseti Republici Sloveniji, 02. i 03.07.2019, prilikom koje se susrela sa predsednikom Državnog zbora Republike Slovenije Dejanom Židanom, predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom i predsednikom Državnog sveta Republike Slovenije Alojzom Kovšcom.

Tokom navedenih razgovora obostrano su konstatovani dobri politički odnosi dve zemlje, kojima značajno doprinosi i aktivna saradnja dva parlamenta.

Drugi dan posete realizovan je u Prekomurju, gde su organizovane posete uspešnim kompanijama "Lušt" i "Ocean Orchids", kao i turističkom centru EXPANO. 

Obaveštavamo da su 19. juna 2019. godine donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Odluke se mogu preuzeti na sledećim linkovima:
http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf
http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

Polaznici Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije boravili su u poseti Ljubljani, 13. i 14.06.2019. Tokom boravka u Ljubljani, za polaznike Diplomatske akademije u Ambasadi je organizovan prijem, prilikom kojeg je ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković upoznala je sa bilateralnim odnosima dve zemlje.

Sa strane zemlje - domaćina, organizovan je prijem kod političkog direkotora Ministarstva inostranih poslova Republike Slovenije Mateja Marna i održano je predavanje nacionalnog koordinatora za Zapadni Balkan Petra Grka.

Polaznici Diplomatske akademije posetili su i predstvaništvo Evropske unije, gde je predavanje održao šef Predstavništva  Zoran Stančič.  

Kod spomeničkog kompleksa palim borcima NOB na Cviblju u Žužemberku, 09. maja 2019. godine, održana je svečanost u spomen na borce NOB koji su živote izgubili u Drugom svetskom ratu na području Suve krajine.
Među stradalim borcima iz osamnaest zemalja, čija su imena ispisana na spomeniku, značajan je broj i boraca iz Srbije.
U ime Ambasade Republike Srbije u Ljubljani venac na spomenik palim borcima na Cviblju položila je konzul Ivana Jakšić Matović.

Na Dan Evrope, 9. maja 2019. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova Republike Slovenije, održan je prvi događaj u okviru projekta „Mlade ambasadorke“, sa kojim se učenicama srednjih škola u Sloveniji želi približiti uloga i aktivnosti žena na području spoljnih poslova i diplomatije i podstaći ih ka razmišljanju o ostvarivanju profesionalne karijere na području međunarodnih odnosa.
U projektu učestvuje deset učenica srednjih škola iz različitih gradova Slovenije, koje su se ovom prilikom upoznale sa svojim mentorkama, slovenačkim i stranim ambasadorkama akreditovanim u Ljubljani.
Na početku realizacije projekta, njegove učesnice pozdravio je ministar inostranih poslova Slovenije Miro Cerar, a prva zajednička aktivnost bila je prisustvo svečanoj sednici Odbora za evropske poslove Državnog zbora Slovenije, nakon čega su se susrele i sa predsednikom Državnog zbora Dejanom Židanom.
Prvi događaj u okviru projekta završen je obilaskom Кuće Evropske unije, na poziv šefa Predstavništva Evropske komisije Zorana Stančiča, gde ih je pozdravila evropska komesarka za mobilnost i saobraćaj Violeta Bulc.
Sledeći događaj u okviru projekta „Mlade ambasadorke“ planiran je u junu o. g.

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković biće tokom realizacije projekta mentorka učenici Lani Gajić.

Оdlukаmа оd 8. mаrtа 2019. gоdinе, Uprаvа zа sаrаdnju sа diјаspоrоm i Srbimа u rеgiоnu Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа Rеpublikе Srbiје је rаspisаlа kоnkursе zа sufinаnsirаnjе prојеkаtа kојi svојim kvаlitеtоm dоprinоsе оčuvаnju i јаčаnju vеzа mаtičnе držаvе i Srbа u rеgiоnu i mаtičnе držаvе i diјаspоrе. Kоnkursi su оtvоrеni оd 13. mаrtа dо 1. аprilа 2019. gоdinе.

Svе infоrmаciје о kоnkursimа i prоcеduri priјаvlјivаnjа dоstupnе su nа linku:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .

Оbаvеštаvаmо dа ćе sе pоd pоkrоvitеlјstvоm Nј.K.V. Princа Аlеksаndrа i Princеzе Kаtаrinе Kаrаđоrđеvić, u pеriоdu оd 20. dо 22. јunа 2019. gоdinе, u Bеоgrаdu оdržаti Dеsеtа kоnfеrеnciја srpskе mеdicinskе diјаspоrе. Svеčаnо оtvаrаnjе Kоnfеrеnciје zаkаzаnо је zа 20. јun 2019. gоdinе u 9.00 čаsоvа u bеоgrаdskоm hоtеlu „Hiltоn“. Priјеm zа svе učеsnikе оdržаćе sе 20. јunа 2019. gоdinе u Krаlјеvskоm dvоru, nаkоn čеgа ćе biti prirеđеnа vеčеrа u čаst prеdаvаčа i pаrtnеrа pоmеnutоg skupа.

Cilј Kоnfеrеnciје је dа sе srpski lеkаri iz inоstrаnstvа i mеđunаrоdni stručnjаci оkupе nа јеdnоm mеstu u misiјi pоdrškе srpskоm zdrаvstvеnоm sistеmu, prоmоvišući sоlidаrnоst, priјаtеlјstvо i rаzmеnu znаnjа.

Pоrеd Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа Rеpublikе Srbiје, оrgаnizаciјu Kоnfеrеnciје pоdržаli su i Мinistаrstvо zdrаvlја Rеpublikе Srbiје, Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја, Меdicinski fаkultеt, Univеrzitеtskа dеčiја klinikа, Lеkаrskа kоmоrа Srbiје i Krаlјеvski mеdicinski оdbоr.

U subotu, 26.01.2019, u Narodnom pozorištu u Mariboru održana je svečana akademija povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 600 godina od rođenja grofice Katarine Kantakuzine Branković, prve pravoslavne hrišćanke u Sloveniji.
Akademija je organizovana pod počasnim pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Slovenije Baruta Pahora. Organizator Akademije bila je Mitropolija Zagrebačko-ljubljanska - Crkvena opština u Mariboru, u saradnji sa Rosa produkcijom iz Maribora i uz podršku Ambasade Srbije u Ljubljani.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 18. januara 2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce svih vrsta pasoša, prema kojoj državljani ovih država mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima.

Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS broj 3/2019 od 18. januara 2019. godine i stupa na snagu 25. januara 2019. godine.

Мinistаrstvо kulturе i infоrmisаnjа Rеpublikе Srbiје rаspisаlо је 10. јаnuаrа 2019. gоdinе Kоnkurs zа finаnsirаnjе ili sufinаnsirаnjе prојеkаtа u оblаsti kulturnih dеlаtnоsti Srbа u inоstrаnstvu u 2019. gоdini. Rоk zа pоdnоšеnjе kоnkursnih priјаvа је 1. mаrt 2019. gоdinе. Теkst Kоnkursа mоžеtе prеuzеti оvdе.

Оbаvеštаvаmо dа је Мinistаrstvо kulturе i infоrmisаnjа Rеpublikе Srbiје rаspisаlо Kоnkurs zа sufinаnsirаnjе prојеkаtа u оblаsti prеvоđеnjа rеprеzеntаtivnih dеlа srpskе knjižеvnоsti u inоstrаnstvu u 2019. gоdini, kојi је оtvоrеn dо 1. mаrtа 2019. gоdinе.
Теkst kоnkursа i priјаvni fоrmulаr mоgu sе prеuzеti оvdе.

U Jesenicama je 12.01.2019, u sali pozorišta "Tone Čufar", održan sedmi novogodišnji koncert  KPŠHD Vuk Karadžić iz Radovljice.

Ispred Ambasade prisustvovala je konzul Ivana Jakšić - Matović, koja se, uz gradonačelnika Jesenica Blaža Račiča, obratila prisutnima. 

Povodom 100. godišnjice od završetka Prvog svetskog rata u Ljubljani je 03.12.2018. u prostorijama Kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne crkve, pred više od 100 zvanica iz domaćih institucija, diplomatskog kora, dijaspore i javnog života, održana je projekcija filma "Srbija u velikom ratu".
 

U Ljubljani je 2. decembra 2018. godine održan tradicionalni 25. Diplomatski bazar u organizaciji slovenačkog Međunarodnog udruženja žena. Kao i svake godine, pored ostalih diplomatsko-konzularnih predstavništava, učestvovala je i Ambasada Republike Srbije, kojom prilikom je predstavila srpske proizvode i brendove, kao i suvenire najpoznatijih srpskih fudbalskih klubova - Crvene Zvede i Partizana. 

Ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković susrela se 23. novembra 2018. godine sa ministrom kulture Slovenije Dejanom Prešičekom. Tom prilikom su bilateralni odnosi dve zemlje ocenjeni kao dobri i izraženo očekivanja da će se preoostala pitanja rešiti aktivnim pristupom dve strane. 

Povodom obeževanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković položila je 11. novembra 2018. godine lovorov venac na spomen-kosturnicu ratnika stradalih u Prvom svetskom ratu na ljubljanskom groblju Žale.  

Zbog državnog praznika u Republici Srbiji, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Ambasada i (Konzularno odeljenje) neće raditi u ponedeljak, 12. novembra 2018. godine.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 25. oktobra 2018. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt Dominika i Trinidad i Tobago, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije, najduže do 90 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima Republike Srbije. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 81/2018 od 26.10.2018. godine i stupila je na snagu 03.11.2018. godine.

Državljani navedenih zemalja, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji Republike Srbije u periodu koji je duži od 90 dana ili da se školuju, žive, zaposle, bave medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju Republike Srbije. 

Ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković posetila je 19. oktobra 2018. godine Osnovnu školu "Narodni heroj Maks Pečar" u Črnučama kod Ljubljane. Tom prilikom razgovarala je da direktorkom škole Zlatkom Vlastom Zgonc i uručila knjige na srpskom jeziku za đake mlađih razreda.

Nakon razgovora, ambasadorka Zorana Vlatković je zajedno sa direktorkom obišla osnovnu školu.

Ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa predsednikom Državnog zbora Republike Slovenije Dejanom Židanom, 18. oktobra 2018. godine. Ambasadorka Zorana Vlatković čestitala je predsedniku Državnog zbora Republike Slovenije Dejanu Židanu na izboru, a tokom razgovora razmenjeni su pogledi o ukupnim odnosima dve zemlje, sa posebnim akcentom koji je stavljen na parlamentarnu saradnju.

Ambasda IR Iran u Beogradu, prenela je informaciju da je Vlada IR Iran, na osnovu reciprociteta, donela Odluku o stavljanju van snage Odluke o bezviznom režimu za državljanje R.Srbije, nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 25. oktobra 2018. godine i od tog datuma, državljanima R.Srbije za ulazak i boravak na teritoriji IR Iran, viza je potrebna.

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, na sednici održanoj 08. oktobra 2018. godine, doneta je Odluka o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 75 od 09.10.2018. godine i stupa na snagu i počinje da se primenjuje 17.10.2018. godine. Od tog datuma državljanima Islamske republike Iran, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije, viza je potrebna.

Ekonomska saradnja prvi put premašila milijardu evra

Srpsko-slovenački poslovni klub u toj zemlji zvanično je danas počeo da radi. Ova poslovna asocijacija, okupljaće najveće regionalne kompanije, koje su investirale ili planiraju da ulažu u obe zemlje, poput Fruktala, Merkatora, Komtrejda, Delte, NLB banke, Gorenja, MK grupe i dr. 

Predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež tom prilikom je istakao da je ekonomska saradnja izmedju Srbije i Slovenije izbalansirana i na najvišem nivou i da još ima prostora za rast.

"Ukupna robna razmena između Srbije i Slovenije  prvi put je premašila milijardu evra i beleži povećanje od 9,2% u odnosu na prošlu godinu. Trend rasta je očigledan, a ono što je važno da kompanije nastavljaju da re-investiraju i zapošljavaju. Uskoro ćemo imati još nekoliko srpskih investicija u Sloveniju, ne samo u turizmu i hotelijerstvu, već i u bankarskom sektoru, kao i drugim oblastima poput IT. Takođe, postoji veliko interesovanje malih i srednjih preduzeća na oba tržišta tako da će PKS pojačati svoje aktivnosti u ovoj zemlji kako bismo još više pomogli ekonomsku saradnju", istakao je Čadež.

Ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković, naglasila je da je od velike važnosti podrška diplomatije ekonomskoj saradnji izmedju dve zemlje.
"Srpski i slovenački privrednici se odlično poznaju, imamo dobre poslovne odnose, ali jedan od zadataka diplomatiije je da pomogne u uspostavljanju novih kontakata i promovisanju naše zemlje kao odlične investicione destinacije, što se upravo i radi osnivanjem jednog ovakvog poslovnog kluba, " rekla je ambasadorka Srbije.

Svečanom otvaranju prisustvovao je i ekonomski savetnik Predsednika Republike Srbije Danilo Cicmil, a prvi predsednik Slovenačko-srpske biznis asocijacije je Goran Medić generalni direktor Fruktala, koji je u vlasništvu srpske kompanije Nektar, a potpredsednik kluba je Tomaž Kavčič, počasni konzul Srbije i najpoznatiji kuvar u Sloveniji.

Obaveštavamo da Ambasada (i Konzularno odeljenje) neće raditi u ponedeljak 25. juna 2018. godine zbog državnog praznika u R. Sloveniji.

Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 24. maja 2018. godine, donela je odluka o ukidanju viza za državljane R. Azerbejdžan, nosice običnih posoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku R. Srbije“ br. 39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu i počinje da se primenjuje 02. juna 2018. godine.

Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 24. maja 2018. godine, donela je odluka o ukidanju viza za državljane R. Burundi, nosice običnih posoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku R. Srbije“ br. 39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu i počinje da se primenjuje 02. juna 2018. godine.

Državljani R. Burundi, nosioci običnih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R.Srbije u periodu koji je duži od 30 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaka na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.

Obaveštavamo sve državljane Republike Srbije sa boravkom u Republici Sloveniji da mogu podneti zahteve za izdavanje novih biometrijskih putnih isprava tri meseca ranije pre isteka njihove važnosti, imajući u vidu da se u 2018. godini očekuju velike gužve za zamenu istih, zbog isticanja zakonskog roka od deset godina važenja izdatih prvih biometrijskih putnih isprava Republike Srbije.

Ukoliko bude velikih gužvi, Konzularno odeljenje zakazivaće prijem stranaka kako za podnošenje zahteva, tako i uručivanje putnih isprava.

INVITATION TO TENDER FOR THE PROVISION OF REAL ESTATE SALES SERVICES – THE SALE OF DIPLOMATIC REAL ESTATE IN NEW YORK (UNITED STATES OF AMERICA), TOKYO (JAPAN), BONN (GERMANY), AND BERNE (SWITZERLAND) is published in the Financial Times and the Economist.

Obveščamo da bo zaradi dneva državnosti Republike Slovenije Veleposlaništvo Republike Srbije in konzularni oddelek zaprto 25. junija 2014. 

Z namenom da se izogne visokim bančnim provizijam in zaradi zbiranja finančne pomoči v lokalni valuti je 19.05.2014 odprt namenski račun Veleposlaništva RS u Ljubljani na katerem se zbirajo prispevki za sanacijo posledic naravnih nesreč - poplav v Republiki Srbiji.  

Obveščamo da je na ta račun do konca maja 2014 vplačano 15.284,60 evrov. Omenjena sredstva so prenesena na devizni račun Narodne banke Srbije za pomoč pri sanaciji posledic poplav v R. Srbiji.

Kot je že bilo objavljeno je navodilo za vplačilo na račun naslednje:

Prejemnik: VELEPOSLANIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE

Banka: ABANKA VIPA d.d.

Številka računa: SI56 0510 0801 3848 682

SWIFT / BIC: ABANSI2X

Poleg tega lahko vsi zainteresirani državljani osebno prispevajo gotovino na Veleposlaništvu RS v Ljubljani.

Vse dodatne informacije lahko dobite na telefonski številki Veleposlaništva 01 43 80 110.

Veleposlaništvo se vnaprej zahvaljuje vsem, ki si v teških trenutkih želijo pomagati Srbiji.

Obveščamo vse zainteresirane državljane da lahko svojo donacijo vplačajo tudi prek SMS sporočil. S pošiljanjem SMS sporočila POPLAVE na 1919, boste donirali 1 evro, če pošljete sporočilo POPLAVE5 pa 5 evrov. Donacije bo sprejel Rdeči križ R. Slovenije. S pošiljanjem SMS sporočila KARITAS5 na 1919, boste tudi donirali 5 evrov. Prejemnik teh donacij bo Karitas R. Slovenije.

Ob smrti velikega števila ljudi zaradi poplav v Republiki Srbiji je srbska vlada razglasila tridnevno žalovanje, in sicer 21., 22. in 23. maja 2014. S tem razlogom bo na Veleposlaništvu Republike Srbije v Ljubljani v treh dneh žalovanja odprta knjiga sožalij, vsak dan od 10.00 do 12.00 in 14.00 do 16.00 ure. 

Vlada Republike Srbije je obvestila da je od 18. maja mogoče vplačati humanitarno pomoč žrtvam poplav v Srbiji prek PayPal servisa iz 193 držav v regiji.

Račun pripada diplomatskem predstavništvu Srbije v Bruslju od koder se denar pošilja direktno na račun Vlade R. Srbije, ki je namenjen za pomoč prebivalstvu prizadetemu od poplav.

Humanitarno pomoč, prek PayPal servisa je mogoće vplačati na adresi:

floodrelief.gov.rs

Zaradi izogibanja plačilom visokih bankarskih provizij in z namenom zbiranja finančne pomoči v lokalni valuti, odprt je namenski račun Veleposlaništva v Ljubljani, za prejemanje donacij za saniranje posledic naravnih nesreč v Republiki Srbiji.

Navodila za vplačilo so naslednja:

Prejemnik: VELEPOSLANIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE

Banka: ABANKA VIPA d.d.

Številka računa: SI56 0510 0801 3848 682

SWIFT: ABANSI2X

Veleposlaništvo se že vnaprej zahvaljuje vsem tistim, ki v teh težkih časih želijo pomagati  Srbiji.

V sredo 29. januarja 2014. g, je na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani odprt Sejem turizma Alpe Adria, ki bo potekal do 1. februarja. Na sejmu sodeluje poleg Turistične organizacije Srbije tudi Turistične organizacije  Beograda, Zlatibora, Kragujevca, Čačka, Vojvodine, Novega Sada, Žablja, Apatina, Vršca, Šida in Iriga kot tudi kmečki tuizem Golijski konaci, ki je dobil priznanje "Turistički cvet".

Na odprtju  sejma je bil tudi veleposlanik Republike Srbije v Ljubljani g. Aleksandar Radovanović, ki je obiskal stojnico turizma Srbije.