| |     slovenščina | english  
Naslovna
Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata, koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu. Konkursi traju od 22. jula do 6. avgusta 2021. godine.

Informacije o objavljenim konkursa mogu se promaći na linku.

 

 



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

 


Izvor: Tanjug

22. jul 2021. godine



Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

20. jul 2021. godine
 



Cilj da mladi ostanu u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.


Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave


Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke.
„Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama. 

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.

10. jul 2021. godine



Srbija snažno podržava Berlinski proces

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs


05. jul 2021. godine
 



Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

29. jun 2021. godine 
 



Selaković i Kavšek: Bela Krajina primer viševekovnog zajedništva Srba i Slovenaca

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je sa gradonačelnikom slovenačkog grada Črnomelja Andrejom Kavšekom, koji je danas od predsednika Srbije Aleksandra Vučića primio Zlatnu medalju za zasluge u kulturnim delatnostima i razvijanju odnosa između Srbije i Slovenije.

Selaković je zahvalio Kavšeku na činjenici da Srbi, koji vekovima nastanjuju Belu Krajinu u Sloveniji, uspešno čuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet, živeći u skladnim i bliskim odnosima sa komšijama i predstavljajući primer viševekovnog zajedništva Srba i Slovenaca.

Prema njegovim rečima, opština Črnomelj je primer uspešnog suživota ljudi različitih ali bliskih kultura, i mesto gde se učvršćuje tradicionalno prijateljstvo srpskog i slovenačkog naroda.

Selaković je naglasio i značaj dobre saradnje jedinica lokalne samouprave Srbije i Slovenije i podsetio da je do sada uspostavljena saradnja između dvadeset opština, konstatujući da bi bilo korisno da se i opština Črnomelj pobratimi sa nekom od opština u Srbiji.

Prema rečima Selakovića, od izuzetne važnosti je podsticanje srpsko-slovenačke saradnje na nivou opština, u raznim oblastima, poput privrede, kulture i turizma.

Selaković je gostu još jednom zahvalio na spremnosti da neguje kulturu sećanja na prisustvo Srba uskoka u Beloj Krajini, čiji potomci u tom delu Slovenije žive od 16. veka.

29. jun 2021. godine



Sastanci u Antaliji bili uspešni za Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon plenarnog sastanka Procesa saradnje JIE u Antaliji, da su na ovom skupu jednoglasno usvojeni Zajednička deklaracija, Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.
Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da su plenarni sastanak obeležile dve stvari – činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente, iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.
Ona je ukazala na to da je u Strateškom dokumentu za Jugoistočnu Evropu, na svakom mestu gde se pominje „Kosovo“, ono, pored zvezdice, označeno i fusnotom.
Pored toga, kako je prenela, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi, kad se pominje „Kosovo“.
Sada vidimo da se prištinska strana poziva na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji. Zbog toga se nadam da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla je premijerka.
To je, kako je ocenila, danas bilo konstruktivno sa njihove strane, i potpuno suprotno svemu što se čulo u prištinskom parlamentu – da neće dopuštati usvajanje takvih dokumenata.
Brnabić je prenela da je sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom bio jako dobar, i da je tom prilikom predsedniku Republike Aleksndru Vučiću još jednom upućen poziv da što pre poseti tu zemlju.
Ona je navela da je dogovorena skorašnja poseta ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua Srbiji, koja će verovatno biti realizovana do kraja avgusta.
Premijerka je prenela da je na sastanku bilo reči o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji, navodeći da je trgovinska razmena Srbije i Turske 2020. godine dostigla rekordnih 1,320 milijardi evra.
Brnabić je istakla i da je Erdogan pričao o dodatnom interesovanju turskih investitora za Srbiju, ocenivši da su investitori iz te zemlje na mnogo načina bili posebni i specifični, jer su dolazili u najnerazvijenije delove Srbije, gde su bila najpotrebnija radna mesta.
Na tome sam posebno zahvalila Erdoganu. Oni su nam pokrivali oblasti koje nijedan drugi investitor nije, ali oni su i dalje zaineteresovani i verujem da će se i turske investicije menjati i da će ih biti još više, navela je ona.
Istovremeno, predsednica Vlade je saopštila da je poruka Srbije na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi bila jasna, a to je da samo jaka regionalna saradnja i bolje povezivanje regiona može da pomogne da se brzo oporavimo od posledica krize izazvane pandemijom COVID-19.
Ona je navela da je Srbija posvećena regionalnim projektima, pre svega, infrastukturnim, za bolje putno i železničko povezivanje.
Ali apelujemo i na EU da se ''zeleni koridori'', uspostaljeni između zemalja i regiona Zapadnog Balkana, prošire na susede koji su članice EU, da imamo bolju usklađenost na graničnim prelazima, sa više elektronskih sertifikata, poručila je Brnabić.
Srbija će, kako je navela, uložiti dodatna sredstva u fizičko proširivanje graničnih prelaza da bismo bili efikasniji.
Prema njenoj oceni, dobro je da se inicijativa koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić – takozvani ''mini Šengen'', odnosno četiri slobode, proširi na čitav region Zapadnog Balkana, jer je potrebno da imamo što efikasniji protok robe, ljudi, usluga i kapitala, zato što od toga zavisi budućnost i naša konkurentnost.


Izvor i foto: www.srbija.gov.rs
17. jun 2021.



Selaković: Srbija posvećena miru i stabilnosti regiona

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine.

Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“.

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.

17. jun 2021. godine 



Selaković: Saradnja i dobrosusedski odnosi opšti su interes čitavog regiona

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je istakao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa.

„Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji.

„Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu.

Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.

 

17. jun 2021. godine 



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

09. jun 2021. godine
 



Onlajn konferencija o novom digitalizovanom načinu konkurisanja za sufinansiranje projekata, 28. maj 2021. godine

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na onlajn konferenciju na kojoj će biti predstavljen novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata.

Konferencija će biti održana u petak, 28. maja 2021. godine u 10 časova, preko platforme Webex.

Agenda konferencije:

10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

11:00 – Pitanja učesnika konferencije

Opšta prijava za konferenciju se može izvršiti klikom na PRIJAVA ZA KONFERENCIJU, nakon čega se dobija pristupni link na naznačenu elektronsku poštu (e-mail).

Mole se svi učesnici da se na konferenciju prijave 30 minuta ranije, odnosno do 9.30 časova, a radi testiranja linka.



Selaković: Poseta Sloveniji dobar znak za buduću saradnju

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da je njegov sveukupan utisak o poseti prijateljskoj Sloveniji izuzetan i da je imao odličan razgovor sa slovenačkim kolegom Logarom i upečatljiv sastanak sa predsednikom Slovenije Pahorom.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je jedna od najvažnijih vesti dogovor o uzajamnom priznavanju sertifikata o vakcinama, koji u suštini omogućava slobodu kretanja za one koji su prošli kroz imunizaciju.

„Verujem da će to goditi i Ljubljani i Beogradu, dvema prestonicama, kao i drugim turističkim destinacijama u naše dve prijateljske zemlje. Mislim da je to za početak moje saradnje sa slovenačkim kolegom, naša dva ministarstva, dve države, jedan dobar znak za našu buduću saradnju“, istakao je Selaković.

Ministar je ukazao da će se to precizirati na nivou dva ministarstva i da veruje da će to biti veoma brzo.

Selaković je podsetio da Srbija takav dogovor već ima sa prijateljskim i susednim Mađarskom, Turskom i Grčkom, i da to predstavlja svojevrsno priznanje uspešnoj politici vakcinacije i borbe protiv Kovida-19.

Osvrćući se na susret sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem, Selaković je naglasio da je on rukovodio preporodom tog grada i da će u njegovoj istoriji ostati zapisan zlatnim slovima kao neko ko je učinio mnogo.

„Za mene kao ministra spoljnih poslova Srbije, to je dodatni ponos jer je on poreklom iz Srbije, smederevskog podunavskog kraja. Svoje poreklo ne zaboravlja i lično je jedna od najjačih i velikih spona između Ljubljane i Beograda, ali i Srbije i Slovenije i srpskog i slovenačkog naroda“, rekao je Selaković.

Tokom zvanične posete Sloveniji, ministar Selaković sastao se sa predsednikom te države Borutom Pahorom, ministrom inostranih poslova Anžeom Logarom i gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.

26. maj 2021. godine



Selaković: Izuzetna saradnja Beograda i Ljubljane

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Ljubljani sa gradonačelnikom tog grada Zoranom Jankovićem i tom prilikom istakao da je saradnja Beograda i Ljubljane izuzetna i da ima i te kako svetlu budućnost.

„Uvek možemo više i uvek možemo mnogo toga da uradimo bolje“, rekao je Selaković i izneo predlog za uzajamno otvaranje kulturnih centara, jer to može samo da zbliži dva naroda.

Selaković je napomenuo da je prethodne dve decenije Ljubljana služila kao uzor Beogradu, ali da je Janković odao priznanje svemu što je predsednik Vučić uradio sa projektom „Beograd na vodi“.

„Janković je rekao da nigde nije sreo predsednika Vlade, danas predsednika države, koji je toliko pomogao razvoj jedne prestonice, jer obično to izaziva jednu vrstu negodovanja svih drugih gradova, ali predsednik Vučić je tada rekao -  Beograd će biti motor razvoja Srbije i to je zaista postao“, naveo je ministar, koji je boravio u zvaničnoj poseti Sloveniji.

Uveren da će jednog dana kao članica EU, Beograd i Srbija u Ljubljani imati najbližeg saradnika, Selaković je istakao da se vredno radi, čeka taj trenutak i da se nastavlja sa produbljivanjem saradnje.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da između Slovenije i Srbije, Beograda i Ljubljane nema problema ni na privrednom ni na sportskom, niti na kulturnom polju i da mu je posebno zadovoljstvo dobro razumevanje koje postoji između dve prestonice.

„U tom cilju, u julu će predsednici Vučić i Pahor potpisati sporazum prijateljstva, što će dići saradnju na još viši nivo“, rekao je Janković.
Kako je dodao, saradnja prestonica dve države na izuzetno visokom je nivou, kao i da je on ponosan na to što je Ljubljana drugi pobratimljeni grad sa Beogradom.

„Nema nikakvih tajni među nama, nema nikakvih otvorenih pitanja, telefoni su otvoreni u oba pravca, tako da možemo biti za primer, rekao bih celoj Evropi po saradnji“, naglasio je Janković.

Gradonačelnik Ljubljane naveo je da želi da se što pre dočeka ulazak Srbije u EU i da je normalno da se uopšte ne priča o granicama, pošto su, kako je ocenio - nepotrebne.

„Posebno se veselim kulturnoj razmeni Beograda i Ljubljane, mi ćemo stati iza toga. Čestitam Beogradu na razvoju, čestitam Srbiji na strašno brzom rastu i posebno na broju različitih vakcina koje su bile na raspolaganju, pre nego što su ih ostale države u Evropi dobile“, zaključio je Janković.


26. maj 2021. godine
 



Selaković: Veoma dobri odnosi i saradnja Srbije i Slovenije

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije sastao se danas u Ljubljani sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom, i izrazio zadovoljstvo veoma dobrim bilateralnim odnosima i saradnjom dve države.

Selaković je poručio da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija svih zemalja regiona ka što intenzivnijoj saradnji. Posebno je istakao inicijativu „mini šengen“ koja ima za cilj produbljivanje regionalnog ekonomskog tržišta na Zapadnom Balkanu i omogućavanje lakšeg kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

„Nama su potrebni mir i stabilnost, i zato sprovodimo pozitivnu regionalnu agendu i saradnju na ekonomskom planu“, rekao je Selaković.

Kako je istakao, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je veoma stalo da se region povezuje kroz ekonomiju, jer tako osnažujemo kapacitet za rešavanje svih ostalih problema.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Slovenije, šef srpske diplomatije naglasio je da je Slovenija jedan od naših najznačajnijih trgovinsko-ekonomskih partnera i investitora, te da, prema podacima iz prva tri meseca, ove godine imamo šansu da ostvarimo rekordnu trgovinsku razmenu.

Selaković je zahvalio na pomoći Slovenije procesu evrointegracija Srbije, čestitao predstojeće preuzimanje predsedavanja Savetu EU i izrazio očekivanje da će Slovenija ostati dosledna u podršci proširenju EU na Zapadni Balkan.

Ministar Selaković je podvukao da je Beograd potpuno posvećen pronalaženju dugoročnog, trajnog i održivog rešenja za pitanje KiM, u skladu sa međunarodnim pravom i državnim i nacionalnim interesima Srbije.

Sagovornici su govorili i o položaju srpske nacionalne manjine u Sloveniji, a šef srpske diplomatije iskazao je spremnost naše države da u Ljubljani otvori Srpski kulturni centar, izrazivši i želju da se u Beogradu otvori Slovenački kulturni centar.



25. maj 2021. godine
Foto: Daniel Novakovič/STA



Srbija i Slovenija uzajamno priznaju sertifikate o vakcinama

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je danas u Ljubljani da je postignut dogovor da građani Srbije i Slovenije, uz uzajamno priznavanje vakcinalnih sertifikata, već sada mogu da dolaze iz jedne u drugu zemlju.

Selaković je, tokom zvanične posete Sloveniji, izjavio da je taj dogovor postignut u susret poseti.

„Znam da mnogo Slovenaca voli da dolazi u Beograd u Srbiju, kao i da mnogo građana Srbije voli da dođe u Sloveniju, ako su zaštitili svoje zdravlje. Od srca se zahvaljujem, uvaženi gospodine ministre, na toplom gostoprimstvu, na spremnosti da razgovaramo o svim temama, mislim da među nama postoji visok nivo razumevanja i spremnosti za saradnju“, rekao je Selaković nakon sastanka sa slovenačkim kolegom Anžeom Logarom.

Srbija i Slovenija usaglasile su međusobni dogovor o uzajamnom priznavanju svih važećih potvrda o vakcinaciji protiv Kovida-19 i potvrda testova na prisutnost virusa korona, koja su izdata u Sloveniji, odnosno u Srbiji, na osnovu razmene diplomatskih nota i uzoraka potvrda.

„Sa uzajamnim priznavanjem potvrda o vakcinaciji i testiranju, potvrdama izdatim u jednoj državi priznaju se jednaki pravni efekti kao da su izdate u drugoj državi u skladu sa zakonima i propisima svake države i to pri ulasku kao i izlasku iz države, kao i pristupu uslugama“, stoji u sporazumu dve države koji odmah stupa na snagu.

25. maj 2021. godine



Selaković: Srbija i Slovenija udvostručile trgovinsku razmenu

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Ljubljani sa ministrom inostranih poslova Slovenije Anžeom Logarom.

Ističući dobre bilateralne odnose i saradnju dve države na svim poljima, šef srpske diplomatije napomenuo je da se otvorena pitanja rešavaju, a da se potencijali buduće saradnje jačaju.

Selaković je naročito naglasio da su, u odnosu na 2009. godinu, Srbija i Slovenija udvostručile svoju trgovinsku razmenu, koja je prošle godine bila milijardu i 166,9 miliona evra, kao i da je u prva tri meseca ove godine ona 307 miliona evra.

„Ako se ta tendencija nastavi, do kraja godine uspostavićemo rekord u našoj ekonomskoj saradnji“, rekao je Selaković.

Kako je istakao, građani Srbije i Slovenije uz uzajamno priznavanje vakcinalnih sertifikata sada već mogu da dolaze iz jedne u drugu zemlju i obrnuto.

„Taj dogovor smo postigli u susret našoj poseti. Znam da mnogo Slovenaca voli da dolazi u Beograd u Srbiju, kao i da mnogo građana Srbije voli da dođe u Sloveniju, ako su zaštitili svoje zdravlje. Od srca se zahvaljujem, uvaženi gospodine ministre, na toplom gostoprimstvu, na spremnosti da razgovaramo o svim temama, mislim da među nama postoji visok nivo razumevanja i spremnosti za saradnju“, naglasio je Selaković.

Ministar je ukazao da je čuo prioritete slovenačkog predsedavanja EU i zahvalio Sloveniji na stalnoj podršci evropskom putu Srbije, kao i da je ministra Logara upoznao sa rezultatima reformi koje Vlada i država Srbija sprovode težeći putu evropskih integracija.

Takođe, Selaković je dodao da je bilo reči o pitanjima regionalne politike i da je Slovenija svakako država članica EU koja na najbolji način razume regionalne prilike i od čijeg predsedavanja EU Srbija očekuje više razumevanja i spremnosti za podršku regionalnim procesima koji ohrabruju države ovog dela Evrope na njihovom evropskom putu.

„Govorili smo o pitanju sukcesije o onome što obojica delimo mišljenje da je vreme da se rešava. Upoznao ga sa nekim stavovima o određenim konkretnim pitanjima i dogovorili smo se da ćemo razgovore nastaviti. Izrazio sam i interesovanje naše strane za osnivanje kulturnih centara, ukoliko postoji interes Slovenije za otvaranje kulturno-informativnog centra u Beogradu mi ćemo to veoma rado prihvatiti. Sa naše strane postoji interesovanje da u Ljubljani bude jedan od prvih kulturno-informativnih centara koje bismo otvorili u regionu“, rekao je Selaković i pozvao ministra Logara da do kraja godine dođe u uzvratnu posetu Beogradu.

Selaković je istakao da je to jedan od načina kako će se zajednički poslati poruka o spremnosti da se sva otvorena pitanja rešavaju i da je uveren da će i susretom u Beogradu biti u prilici da i lično ostave dobar i pozitivan trag u odnosima dve države.

Ministar inostranih poslova Slovenije Anže Logar rekao je da je ministru Selakoviću predstavio najvažnije tačke kojima će se Slovenija baviti za vreme predsedavanja EU i da je predviđeno da se održi samit sa državama Zapadnog Balkana, kako bi se u dogovoru približilo rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se postigao napredak.

Logar je podsetio i da su slovenačke investicije u Srbiji na drugom mestu, da ta zemlja zapošljava mnogo srpskih državljana i zato smatra da su ovakvi razgovori potrebni.

„Saradnja na nivou vlada je jako dobra, održali smo pet sednica dve vlade i oslanjajući se na iskustva ovakve saradnje, Slovenija namerava da i sa drugim susednim zemljama krene u istom pravcu“, zaključio je Logar.

25. maj 2021. godine



Zajedništvo Srba i Slovenaca u Beloj Krajini primer za čitav Balkan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković posetu Sloveniji započeo je susretima u Beloj Krajini, posetivši sela Milići i Bojanci koja naseljavaju potomci Srba uskoka još od 16. veka.

Šefa srpske diplomatije upoznali su o životu u zajedništvu i slozi koju imaju sa svojim komšijama, čime daju primer čitavom Balkanu i ovom delu Evrope o zajedničkom životu ljudi različitih nacionalnosti i različitih veroispovesti.

U razgovoru sa meštanima, Selaković im je čestitao što čuvaju predanje o svojim precima i upoznao ih sa inicijativom da se u Milićima napravi Muzej belokrajinskih Srba.

Selaković je rekao da je posetio lokaciju, gde je zavaljujući Biznis asocijaciji Srba u Sloveniji obezbeđen plac i poručio da će Ministarstvo preko Ambasade u Ljubljani i Uprave za dijasporu i Srbe u regionu maksimalno podržati ovu ideju.

Ministar je rekao i da je saznao da postoje sačuvani registri naših prvih doseljenika, uskoka iz 1551. godine, sa imenom, prezimenom i brojem članova porodice, dodajući  da su to neverovatni istorijski dokazi koje želimo da sakupimo u Muzeju i da svako od Srba koji dolazi u Sloveniju odvoji vreme da dođe u Miliće i da vidi koliko je stara istorija Srba na ovim prostorima.

„Dogovorili smo da se paralelno sa izgradnjom Muzeja odvija i naučno-istraživački rad na osnovu kojeg će biti formirana publikacija o istoriji naših sunarodnika u ovom delu Slovenije“, zaključio je ministar.

Srbi u Beloj Krajini žive u četiri sela - Mirindol, Milići, Bojanci i Paunovići. Najstariji pisani izvor o njihovom prisustvu u ovim krajevima potiče iz 1530. godine.

Prema popisu Dravske banovine iz 1931. godine, u Beloj Krajini je živelo 6.745 pravoslavnih Srba, a sada se procenjuje da ih ima nekoliko stotina u sva četiri sela. Prema najnovijim procenama, u Sloveniji ima oko 30.000 Srba.

Preciznih podataka nema, jer na poslednjem popisu 2011. godine nije postojala mogućnost da se stanovnici Slovenije izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Srpska zajednica u ovoj zemlji traži da na ovogodišnjem popisu to bude omogućeno.

 


25. maj 2021. godine
 



Intervju ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića ljubljanskom "Delu"

Povodom zvanične bilateralne posete Republici Sloveniji, 25. i 26. maja 2021. godine, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković dao je intervju ljubljanskom dnevnom listu "Delo".

Intervju možete pročitati OVDE.



Ministar Nikola Selaković u zvaničnoj poseti Republici Sloveniji

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković boraviće 25. i 26. maja u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Republici Sloveniji.

Tokom boravka u Ljubljani šef srpske diplomatije sastaće se sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom i ministrom inostranih poslova Anže Logarom.

Takođe, ministar će razgovarati i sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.



Ministar Selaković predstavio novu uslugu "e-Konzulat"

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

20. maj 2021. godine



Poseta predsednika Republike Slovenije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, evrointegracijama Srbije, ali i o važnim regionalnim procesima, kao i Samitu Brdo - Brioni, koji će se održati u ponedeljak.

Predsednik Vučić je rekao da je na sastanku sa predsednikom Pahorom potvrđen visok nivo bilateralnih odnosa i istakao da je i slovenačkom kolegi preneo pozicije Srbije po pitanju Kosova i Metohije, te stav da se to pitanje mora rešiti kompromisom, kroz dijalog, jer zamrznuti konflikt nikada nije dobro rešenje, što se i danas veoma dobro vidi na primerima eskalacije takvih konflikata.

„Verujem da je naša pozicija zasnovana na poštovanju principa međunarodnog prava, na čvrstim pravnim temeljima. Naša pozicija nije laka, jasno je da po pitanju Kosova i Metohije imamo drugačije stavove“, naveo je predsednik Vučić i ponovio da Srbija želi da nastavi dijalog sa Prištinom pod okriljem EU. On je naglasio da je za Srbiju uvek važna uloga Slovenije u regionu zapadnog Balkana.

„Slovenija od jula predsedava EU i za nas je važna podrška Slovenije na našem EU putu. Za nas je od ključnog značaja očuvanje mira i stabilnosti. Srbija ima ne samo dobar, već u evropskim okrivima odličan ekonomski napredak, visoku stopu rasta i od presudnog je značaja da se posvetimo ekonomskim i reformama u oblasti vladavine prava. Verujem da sa našim partnerima iz regiona možemo da postignemo bolje rezultate. Imamo dobre razgovore i dobar dijalog o položaju Srba u Sloveniji i Slovenaca u Srbiji“, istakao je predsednik Vučić i dodao da se očekuje održavanje 6. sednice Vlada Srbije i Slovenije. On je poručio da se Srbija nalazi na evropskom putu i snažno podržava sve druge na tom putu, te da nema ništa protiv celovitog pristupa u procesu proširenja Unije.

„Smatramo da je važno da brinemo svi zajedno o celom regionu jer živimo zajedno, jedni pored drugih. Nemamo ništa protiv celovitog pristupa. Naravno, uvek ćete imati pristup na osnovu napretka, ali nemamo ništa protiv da postoji značajniji geopolitički pristup prema Zapadnom Balkanu“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor izjasnio se za geopolitički pristup EU u procesu proširenja i brzi prijem Zapadnog Balkana, jer samo to, kako je rekao, može osigurati mir, bezbednost i stabilnost. On je naveo da aktuelno postoje dve vrste zabrinjavajućeg umora - na jednoj strani umor od proširenja u EU, a na drugoj, u mnogim zemljama Zapadnog Balkana, umor u sprovođenju reformi i pad poverenja u evropsku perspektivu.

„To nije ni u interesu EU ni građana na Zapadnom Balkanu. Sa svežom strategijom, koja bi istakla geopolitički pristup proširenja, želimo da upozorimo Brisel da samo brzim ulaskom svih zemalja regiona može da se zadrže mir, bezbednost i stabilnost“, istakao je slovenački predsednik Pahor i dodao da smatra kako bi bilo jednostavnije da se svi zaostali problemi reše nakon ulaska u EU. On je rekao da bi neka pitanja, koja su osetljiva, bilateralna, mogla lakše da se reše ili bi postala nebitna zajedničkim pristupanjem Uniji te je izrazio nadu da će Brisel razumeti poruku Slovenije.

„Ako pogledate kartu Evrope, vidite da je Zapadni Balkan okružen zemljama EU. Ako pogledate apsorpcijsku sposobnost, radi se samo o oko 10 miliona ljudi, što nije veliki izazov i problem za EU“, naglasio je predsednik Republike Slovenije

 

 

14. maj 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll
 



Selaković: Srbija pokazala da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovoj inicijativi.

11. maj 2021. godine
 



Vučić: Evropu smatramo našom kućom

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

08. maj 2021. godine
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

 



Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.


08. maj 2021.
 



Stipendije Republike Srbije za studente iz Republike Slovenije - Letnja škola srpskog jezika i stručno usavršavanje u akademskoj 2021/2022.

 

Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije donelo je odluku o dodeljivanju stipendija za strane državljane.

Za Republiku Sloveniju planirana je dodela stipendija za period do 12 meseci za postdiplomske studije, u trajanju od 3 do 6 meseci za kandidate starosti do 26. godina.

Više informacija možete pročitati OVDE .


Formular za prijavu možete preuzmi OVDE .



Susret ambasadorke Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorane Vlatković sa Visokim predstavnikom Republike Slovenije za sukcesiju dr Mihom Pogačnikom, Ljubljana, 05. maj 2021. godine

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa Visokim predstavnikom Republike Slovenije za sukcesiju dr Mihom Pogačnikom. 

Tom prilikom razgovarano o aktuelnom trenutku procesa sukcesije imovine bivše SFRJ. 

 

 



Poziv za vakcinaciju dijaspore

Ako ste državljanin Republike Srbije koji živi u inostranstvu i želite da se vakcinišete 15. maja - popunite prijavu.  


https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.


21. april 2021. godine


Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

20. april 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.
Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.


19. april 2021. godine


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 16. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra 2020. godine (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 550.473 osobe, što iznosi 39,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 376.904, odnosno 26,8 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.


VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.



Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine



Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.


U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:


Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

13. april 2021. godine



Srbija opredeljena za intenzivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture. 

Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane.

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravnici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

 


 

Beograd,
25. mart 2021. godine



Uskršnji konkurs dopunske nastave na srpskom jeziku u Sloveniji

Obaveštavamo da je su nastavnici Dopunske nastave na srpskom jeziku u Republici Sloveniji organizovali Konkurs "NAJLEPŠE USКRŠNJE JAJE".

Sve dodatne informacije možete pronaći na Facebook grupi "Ускршњи конкурс допунске наставе на српском језику у Републици Словенији".



Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

 

24. mart 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

 

 


Foto: Dimitrije Gol

 



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije

 Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.




Beograd,

17. mart 2021. godine



Republika Srbija u Mesecu Frankofonije

Republika Srbija u mesecu Frankofonije

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Ljubljani vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

La République de Serbie au Mois de la Francophonie

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Ljubljana vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.


 



Susret ambasadorke Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorane Vlatković sa ministrom kulture Republike Slovenije Vaskom Simonitijem, Ljubljana, 17. mart 2021.

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Sloveniji Zorana Vlatković susrela se sa ministrom kulture Republike Slovenije Vaskom Simonitijem. Tom prilikom razgovarano o bilateralnim odnosima Republike Srbije i Republike Slovenije, sa posebnim akcentom na oblasti kulture.

Takođe, razgovarano i o položaju srpske zajednice u Republici Sloveniji i mogućnostima za njegovo unapređenje.


 



Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Кongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Кjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Кonvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Кonvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Кjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Govor ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića dostupan je na sledećem linku:
https://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw

 

08. mart 2021. godine



Investiciona konferencija sa Slovenijom na leto ili jesen

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić je, nakon razgovora sa potpredsednikom Vlade i ministrom privrednog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravkom Počivalšekom, istakla da je Slovenija jedan od ključnih investitora u Srbiji.

Na sastanku je dogovoreno da se počne sa pripremama za investicionu konferenciju.  Vreme održavanja konferencije će zavisiti od razvoja epidemiološke situacije, ali se očekuje da će se ona održati na leto, a najkasnije početkom jeseni.

Matić je izrazila uverenje da će konferencija dati dodatno ubrzanje porastu investicija kako slovenačkih u Srbiji, tako i srpskih u Sloveniji.

Ona je navela da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Slovenije dobra, pa je prošle godine, u doba pandemije, ostvaren obim robne razmene od 1,6 milijardi evra.

Verujemo da će se ova razmena i udvostručiti kada se epidemijska situacija popravi i poslovanje se bude odvijalo u povoljnijim uslovima, istakla je Matić.

Govoreći o saradnji u turizmu navela je da je Slovenija omiljena turistička destinacija za naše građane, kao i da Slovenci rado dolaze u Srbiju.
To dokazuje i podatak da građani Slovenije čine 5 odsto stranih turista koji dolaze u Srbiju.

Istakla je da su potencijali za saradnju Srbije i Slovenije u turizmu veliki, pre svega u regionalnim okvirima, a onda i kroz zajednički nastup na drugim tržištima.

Jedna od tema razgovora je bila i vakcinacija, a Matić je naglasila da je Srbija po stepenu imunizacije među prvima u Evropi izuzimajući Veliku Britaniju.

Potpredsednik Vlade i ministar privrednog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšek je istakao da se Slovenija može ugledati na Srbiju koja je u toj oblasti napravila veliki iskorak.

Ocenio je da u budućnosti treba očekivati da potencijali za saradnju dve zemlje budu veći na svim poljima.

Počivalšek je istakao da se mora rešiti pitanje prelaska granice i omogućiti da građani i jedne i druge zemlje nesmetano putuju i prelaze granice obe države, i dodao da će se Slovenija truditi da se nađu evropska rešenja za ovaj problem. Ukoliko to ne bude moguće, onda će se pristupiti bilateralnim razgovorima, kako bi se građanima omogućilo da, kada se situacija sa kovidom smiri, granice lakše prelaze.

On je izrazio zadovoljstvo razgovorima sa srpskom delegacijom i dogovorom da se, čim epidemija dozvoli, organizuje investiciona konferencija.

Potvrdio je da je razmena dve zemlje dobra i izneo podatke prema kojima je slovenačka  strana u Srbiju izvezla robu u vrednosti oko 1,2 milijarde evra, dok je uvoz iz Srbije u Sloveniju iznosio 800 miliona evra.

Dobra je i investiciona saradnja. U Srbiji ima gotovo milijardu evra slovenačkih investicija, a srpskih u Sloveniji 250 miliona evra, naveo je slovenački ministar.

 


23.2.2021.

Izvor: Tanjug
Foto: Fonet



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.
Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

 

18. februar 2021. godine

Izvor: SPC



DAN DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE - 15.02.2021.

U čast Dana državnosti Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije spremilo je video materijal, koji možete pogledati ovde .



Selaković: Ne odgovaramo na provokacije, želimo mir u regionu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da je stav Srbije da ne odgovara na provokacije pojedinih političara iz regiona, jer je, ističe, odlučna da ostane faktor mira i stabilnosti u regionu. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše odnos Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a usled, na konstataciju novinara, sve češćih provokacija na račun naše zemlje, Selaković je odgovorio da Srbija ne želi da odgovara na provokacije, već želi da bude protagonista svih dobrih inicijativa koje regionu donose razvoj.

„Pozicija Srbije u regionu, politički govoreći, nije nimalo jednostavna, ali ono od čega nećemo odustati i u čemu smo potpuno rešeni jeste da Srbija jeste, biće i treba da ostane faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Selaković.

Ističe da taj svoj stav „faktora stabilnosti u regionu“ država potvrđuje na nekoliko načina, a jedan od njih jeste da prećuti i uzdrži se od odgovora na provokacije.

„Tih provokacija ima stalno i kao što dobro znate u prethodnim decenijama postojala je neka vrsta hobija ili redovnih aktivnosti da u vreme predizbornih kampanja u regionu Srbija bude prozivana“, naveo je Selaković. Dodaje da državni vrh nikada ne odreaguje na te provokacije na način na koji bi mogao da nanese štetu i našoj zemlji, ali i drugima.

„S druge strane, tu svoju rešenost ostanka faktora stabilnosti u regionu, da bismo sačuvali političku stabilnost i mir, mi potvrđujemo i svojim inicijativama“, ukazao je Selaković i dodao da je jedna od njih inicijativa „mini šengen“.

Podsetio je da se ta inicijativa zalaže za jedno čvrsto tržišno povezivanje regiona, a inicijativa je, dodaje, i šansa za čitav region da jača svoju infrastrukturu i ekonomiju. Takođe, ta inicijativa podrazumeva i slobode na kojima počiva EU - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i ideja, dodao je Selaković.

„Srbija sa takvim inicijativama izlazi pred svoje partnere u regionu i Srbija je protagonista tih ideja“, istakao je Selaković. Ističe da će u narednom periodu biti fokus na tome da se i ostale zemlje Zapadnog Balkana priključe „mini šengenu“.


Izvor: Tanjug
 



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana


Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

 


Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine
 



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

 


Beograd,
04. februar 2021. godine
 



Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

26.01.2021.
Izvor: Politika



Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji je otvoren do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa i prijavni formular mogu se preuzeti na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:
https://www.kultura.gov.rs/konkurs/sr/30/600690372a8d5 .



Izmene u graničnom režimu Republike Srbije počev od 14. januara 2021. godine

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije usvojila nove izmene, koje su stupile na snagu 14. januara 2021. godine, u pogledu ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvačenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Detaljniju informaciju možete pročitati na sledećem linku: http://msp.rs/sr/index.php/teme/corona19172020?lang=lat .



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

 


Beograd,
12. januar 2021. godine
 



Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

 

03.01.2021.

Izvor: Tanjug



Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

 

02.01.2021.

Izvor: Tanjug



Novogodišnja čestitka Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

Novogodišnju čestitku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije možete pogledati na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=9lBa_AWOSjY



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

 


 

Beograd,

29.decembar 2020. godine 



Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

 


Beograd,
24. decembar 2020. godine



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.
 



Gujon sa Srbima u Sloveniji, donacija za škole srpskog jezika

V. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon boravi u dvodnevnoj poseti Ljubljani, 19. i 20. decembra 2020. godine, gde je prisustvovao obeležavanju verskog praznika Svetog Nikole i uručio donaciju udžbenika dopunskoj školi srpskog jezika u Sloveniji.

Gujon je izrazio zadovoljstvo što je svoju prvu zvaničnu posetu započeo na Svetog Nikolu, jedne od najvećih srpskih slava, i što je uručio donaciju od 1.500 udžbenika i kompleta lektire kako bi se unapredila nastava u osnovnim školama srpskog jezika u Sloveniji.

On je kazao da je to dobar način za očuvanje ćiriličnog pisma i nastavak akcije koju Uprava sprovodi dugi niz godina.

„Mi smo tu da pomognemo i pokažemo brigu države Srbije prema svakom pripadniku srpskog naroda ma gde se on nalazio, pre svega počevši od najmlađih koji predstavljaju našu budućnost", rekao je Gujon u prostorijama Ambasade Srbije u Ljubljani.

Gujon je održao onlajn čas u digitalnoj učionici, uz prisustvo nastavnika dopunskih škola, i ispričao kako je on naučio srpski jezik.

Dopunska škola srpskog jezika u Sloveniji počela je da radi školske 2020/2021. godine, a do sada je formirano 60 nastavnih grupa sa 817 učenika.

Projekat je, dodaje se, realizovan zajedničkim naporima nadležnih institucija Srbije, više srpskih udruženja u Sloveniji, sveštenika SPC, brojnih pojedinaca i zainteresovanih roditelja.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je u toku 2020. godine distribuirala više od 4.000 udžbenika i edukativnih publikacija na srpskom jeziku za potrebe dopunske nastave srpskog jezika u inostranstvu.

Tokom posete Ljubljani, Gujon se sastao sa ambasadorkom Srbije u Sloveniji Zoranom Vlatković, a obišao je pravoslavni hram Svetog Ćirila i Metodija i Parohijski dom.

Izvor: Tanjug

 



Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas, 17. decembra 2020. godine, održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.


 



REŽIM ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU OD 20. DECEMBRA 2020. GODINE

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, od 20.decembra 2020.godine licima koji dolaze u Republiku Srbiju, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju samo ako poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju. Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i članovima diplomatsko-konzularnog osoblja i članovima njihovih porodica, pri ulasku u Republiku Srbiju, a koji ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana. Ova mera prestaje da važi ako lice kome je određena u periodu trajanja mere dobije negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji. Navedenim licima se prilikom pasoške kontrole pri ulasku u Republiku Srbiju uručuje pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:
• na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
• na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
• na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
• na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan RT-PCR test, ukoliko je potreban;
• na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
• na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;
• na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:
a) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
b) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
v) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
g) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
d) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se, pod uslovom reciprociteta:
• na državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;
• na državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju.

 



Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je 16. decembra 2020. godine putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.


Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.



 



Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije.

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije. 

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.



 



Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 



Deseta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu

Obaveštavamo da će Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovati Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine. Konferencija će zbog pandemije Covid-19 biti održana putem Zoom aplikacije.

Tema Konferencije biće rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane korona virusom, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljena internet stranica UNS - www.umrezavanje.rs, pokrenuta povodom desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na Konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs, do 17. decembra 2020. godine.



Dvadeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Republike Slovenije

Na današnji dan pre dvadeset godina, 09. decembra 2020. godine, uspostavljeni su diplomatski odnosi Republike Srbije, odnosno tadašnje Savezne republike Jugoslavije, i Republike Slovenije.



Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.



Stipendije Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Srbija za Srbe iz regiona" za školsku 2020/2021. godinu

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2020/2021. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko Ambasade Republike Srbije u Republici Sloveniji u Ljubljani.

Rok za prijavu je 30. decembar 2020. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku.


http://www.ljubljana.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Srbija_za_Srbe_iz_regiona_2020-2021._1.pdf

 



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeževanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik - konzul Ivana Jakšić Matović položila je 11. novembra 2020. godine lovorov venac na spomen-kosturnicu ratnika stradalih u Prvom svetskom ratu na ljubljanskom groblju Žale. 

 

 



Početak realizacije dodatne nastave srpskog jezika i kulture u osnovnim školama Republike Slovenije

Početkom oktobra 2020. godine započela je sa održavanjem dodatna nastava srpskog jezika i kulture u osnovnim školama širom Slovenije (Ljubljana, Maribor, Kopar, Kranj, Postojna, Nova Gorica, Kamnik i druga mesta). Formirano je 60 nastavnih grupa sa 817 đaka. Nastavu za sada izvode redovni nastavnici detaširani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Nastavnici su u Republiku Sloveniju došli krajem septembra 2020. godine, a pripremi za otpočinjanje nastave prethodio je radni sastanak u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani, organizovan 27. septembra 2020. godine.

Projekat dodatne nastave sprovodi se u okviru programa Ministarstva obrazovanja i sporta Republike Slovenije ”Negovanje jezika i kulture narodnosti Slovenije”.
Sa naše strane, projekat je realizovan uz angažman Kabineta predsednika Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije/Ambasade Republike Srbije u Ljubljani, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Saveza Srba Slovenije i drugih srpskih organizacija i udruženja širom Republike Slovenije, te uz snažnu podršku Srpske pravoslavne crkve. 

 



Vodič kroz mere podrške razvoju inovatine privrede/SERBIA-Emerging tech development hub

Obaveštavamo da je Kabinet predsednice Vlade Republike Srbije gospođe Ane Brnabić pripremio dve brošure pod nazivom „Serbia-Emerging tech development hub“ i „Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“, u cilju promocije Republike Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije.

Brošurama se može pristupiti na sledećim internet adresama:

1. Brošura, Serbia-Emerging tech development hub
http://innovations.serbiacreates.rs/

2. Brošura, Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede
https://inovacije.srbijastvara.rs/

 

 



VLADA REPUBLIKE SLOVENIJE DONELA ODLUKU O SVRSTAVANJU REPUBLIKE SRBIJE NA ZELENU LISTU EPIDEMIOLOŠKI SIGURNIH DRŽAVA

 

Obaveštavamo da od 29.septembra 2020.godine državljani Republike Srbije mogu da uđu u Republiku Sloveniju ili tranzitiraju bez ograničenja. Nije potreban negativan PCR test, niti postoji obaveza karantina. Republike Srbija je odlukom Vlade Republike Slovenije svrstana na zelenu listu epidemiološki sigurnih država.

Takođe, ulazak državljana Republike Srbije iz Republike Slovenije, prema trenutnim epidemiološkim merama koje su na snazi u Republici Srbiji, odvija se bez ograničenja. 

 

 



UČEŠĆE PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA NA 15. BLEDSKOM STRATEŠKOM FORUMU, 31.08.2020.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na  liderskom panelu 15. Bledskog strateškog foruma održanog na Bledu, 31.08.2020, zajedno sa premijerima Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke Republike, Bugarske, Hrvatske i Italije, te generalnom direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristalinom Georgievom i predsednikom Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasom Bahom. 

Na marginama Foruma predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić bilateralno se susreo sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom i predsednikom Vlade Slovenije Janezom Jašom,  kao i sa sprecijalnim predstavnikom Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. 

 

 



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da su donete odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

 



Povelja za izuzetan lični angažman i doprinos promociji Republike Srbije Novaku Đokoviću

 

 

 

Na svečanosti povodom Dana diplomatije održanoj u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, 29. maja 2020. godine, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić uručio je Novaku Đokoviću Povelju izuzetan lični angažman i doprinos promociji Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

U obrazloženju odluke o Povelje Novaku Đokoviću navodi se:

"Idol je mladih, ne samo zbog svojih sportskih rezultata, već i zbog potvrđenih kvaliteta van sportskog terena. Teško se u novijoj istoriji može naći primer takvog mladog čoveka koji je svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, ili, opet, tuge i razočaranja, kada su u pitanju retki porazi. I kroz pozitivne i kroz negativne emocije probudio je naš uspavani duh, dao nam snagu i inspirisao sve generacije. Svetu je poslao poruku snažne sportske nacije, talentovanih i dobrih ljudi, koji se ponose svojom istorijom i tradicijom.

Detaljniju vest o ovom događaju možete pročitati ovde.



Produženje trajanja izložbe "Srpski modernizam 1880-1950" u Narodnoj galeriji u Ljubljani

Usled činjenice da zbog stanja epidemije virusa Covid 19 u Republici Sloveniji nije radila od sredine marta do prve polovine maja ove godine, Narodna galerija u Ljubljani donela je odluku da se trajanje izložbe "Srpski modernizam 1880-1950" produži do 6. septembra 2020. godine.

 



Obaveštenje o režimu ulaska u Republiku Srbiju za državljane Republike Srbije i strane državljane

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 21. maja donela odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, kojom prestaje da važi istoimena odluka od 19. marta, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću. Odluke su stupile na snagu nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“ i važe od 22. maja.


Pomenutim odlukama granični prelazi za ulazak u Republiku Srbiju su otvoreni i od 22. maja funkcionišu u uobičajenom režimu. Pripadnici graničniih organa vršiće standardne granične provere u skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli i drugim relevantnim propisima.


Izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ukinuta je mera zabrane ulaska u Republiku Srbiju, kao i epidemiološke mere za kategorije domaćih i stranih državljana. Za ulazak u Republiku Srbiju više nije potrebna saglasnost/dozvola  ni za ulazak domaćih ni stranih državljana.


Svim licima za ulazak u Republiku Srbiju više nije potreban negativan PCR test niti im se određuje mera obavezne samoizolacije, već im se prilikom pasoške kontrole uručuje pismeno obaveštenje – zdravstveno upozorenje, na srpskom i engleskom jeziku, o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID 19.


Strani državljani, kojima je rok važenja privremenog boravka u Republici Srbiji istekao nakon proglašenjnja vanrednog stanja u Republici Srbiji mogu ući u Republiku Srbiju najkasnije do 1. jula 2020. godine i zakonito podneti zahtev za produženje privremenog boravka u roku od 30 dana od ulaska u Republiku Srbiju.

 

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji, u skladu sa ovim Odlukama, počev od 22. maja 2020. godine nastavlja sa prijemima zahteva za izdavanje viza stranim državljanima.



VAŽNO UPOZORENJE - LAŽAN SAJT ZA PRIJAVU ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA - Saopštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih. 



VAZNO OBAVEŠTENJE

                       

 

Obaveštavamo da je Uprava za dijasporu i Srbe u regionu Ministarsva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi su otvoreni od 18 maja do 1. juna 2020. godine.

Sve informacije o konkurisma i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na sledećem linku:

http:// www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



IZBORI 2020: NASTAVAK IZBORNIH RADNJI

Predsednik Republike Srbije je 10. maja 2020. godine doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Službeni glasnik RS", broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

U skladu sa Rešenjem Republičke izborne komisije, kao organom koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donetim 11. maja 2020. godine, diplomatsko-konzularna predstavništva nastavljaju sa izbornim radnjama, odnosno sa prijemom zahteva državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu.

S tim u vezi, obaveštavamo da su informacije o glasanju u inostranstvu dostupne na sledećem linku:


http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/


Istovremeno, obaveštavamo da punoletni državljani sa biračkim pravom, koji poseduju važeći identifikacioni dokument Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu podneti zahtev za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani najkasnije do ponoći 30. maja 2020. godine i to lično (uz prethodnu najavu telefonom na +386 1 4380 110), putem pošte, na fax: br:+386 1 434 26 88 ili na e-mail: embassy.ljubljana@mfa.rs .


Formulare potrebne za prijavu za glasanje možete preuzeti na sledećim linkovima:


http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc


http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak1.doc


Uz prijavu za glasanje potrebno je dostaviti i jasnu fotokopiju identifikacionog dokumenta Republike Srbije.



POČETAK RADA KONZULARNOG ODELJENJA AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U LJUBLJANI

Poštovani,


Obaveštavamo vas da je Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Ljubljani
započelo sa prijemom stranaka.

S obzirom na aktuelnu situaciju vezanu za sprečavanje širenja virusa Korona i epidemiološke
mere koje su na snazi u Republici Sloveniji, molimo da se pridržavate sledećih uslova za ulazak u
zgradu ambasade:


Ulazak u ambasadu biće omogućen, BEZ IZUZETKA SAMO STRANKAMA KOJE IMAJU
PRETHODNO ZAKAZAN DOLAZAK. Zakazivanje se obavlja pozivanjem broja telefona
Konzularnog odeljenja Ambasade +386 1 4380 110. I kada se radi o hitnom slučaju
neophodno je prethodno zakazivanje.


Za vreme boravka u zgradi Ambasade stranke su u obavezi da sve vreme nose zaštitnu masku
ili šal preko usta i nosa. Prilikom ulaska u ambasadu neophodno je proći dezo-barijeru radi
dezinfekcije obuće i obavezna je dezinfekcija ruku prilikom ulaska u zgradu Ambasade.


Obaveštavamo vas da će prednost prilikom zakazivanja dolaska u Konzularno
odeljenje ambasade imati stranke koje podnose zahtev za pasoš, zahtev za putni list, kao i prijave rođenja
dece, sprovodnice, prijem i dopune zahteva za otpust iz državljanstva Republike Srbije.

 

Obrasci za prijavu rođenja dece

Obrasci za otpust iz državljanstva Republike Srbije



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu - OBAVEŠTENjE

Obaveštavamo da je od strane nadležnih organa Republike Srbije doneta odluka da se konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore ponište.

 

Novi konkursi će biti raspisani po okončanju vanrednog stanja u Republici Srbiji prouzrokovanog epidemijom korona virusa.



VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE SRBIJE

Poštovani,

Humanitarni konvoj vozila za odlazak u Republiku Srbiju biće organizovan u petak, 3.aprila 2020. godine u poslepodnevnim časovima.

Svi zainteresovani treba da budu na lokaciji Ljubljana, Parkirišče Dolgi most, najkasnije do 16 časova. 

Navedenu lokaciju možete pronaći na jednom od sledećih linkova:

https://www.google.com/maps/place/P+%2B+R+Dolgi+Most/@46.0365828,14.4282699,13z/data=!4m5!3m4!1s0x47652d34d14a24d1:0x271240eee0da2569!8m2!3d46.0365828!4d14.4632888?hl=en-SI

https://www.google.com/maps/place/46°02'10.8%22N+14°27'44.2%22E/@46.0363194,14.4600821,17z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x0:0x0!8m2!3d46.0363194!4d14.4622708?hl=en-SI

 

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji 



VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE SRBIJE


Poštovani,

u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani je u toku priprema i organizacija novih konvoja vozila za odlazak u Republiku Srbiju,  koji treba da budu realizovani u najskorije vreme.

Molimo da budete dostupni na kontakt telefone koje ste dostavili Ambasadi i da pratite naš sajt.

 

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji 



DIGITALNI SADRŽAJI USTANOVA KULTURE REPUBLIKE SRBIJE - 2020

U cilju što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale usled epidemije COVID-19, i olakšavanja pristupa kulturnim sadržajima stanovnicima Srbije, kao i korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije predstavlja širok spektar programa/sadržaja nacionalnih ustanova kulture dostupnih u digitalnom formatu (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fotografije, tekstove, 3D skenirane objekte i slično) na stranim jezicima.

Informacije o gorenavedenim programima/sadržajima dostupne su na sledećem linku:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020

Zvanična internet stranica Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:
http://www.kultura.gov.rs/cyr/
http://www.kultura.gov.rs/en/

Srpski dugometražni filmovi dostupni na Internetu:

1. Pored mene, 2015, Stevan Filipović,
(drama, 110 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314
Link: https://www.youtube.com/watch?v=hpКAFB9QUZc

2. Šišanje, 2010, Stevan Filipović,
(drama, 98 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=169
Link: https://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik, 2006, Stevan Filipović,
(horor komedija, 94 minuta)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152
Link: https://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE



Digitalni sadržaji u oblasti kulture

Ministarstvo kulture i informisanja, u nameri da stanovništvu u Republici Srbiji, ali i inostranstvu, olakša pristup sadržajima iz kulture, imajući u vidu sprečenost obavljanja programskih aktivnosti ustanova kulture, uputilo je preporuku ustanovama kulture da se građanima omogući maksimalna dostupnost digitalnih sadržaja iz oblasti kulture.

Na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture:

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

kao i kroz pristup na veb strancima "Digitalna solidarnost" i "Vodič kroz kulturno nasleđe Srbije":

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

https://kultura.rs

 



VAŽNO OBAVEŠTENJE

Imajući u vidu aktuelne zabrane putovanja i različite granične režime u zemljama u okruženju izazvane proglašenjem epidemije virusom COVID 19, obaveštavamo vas da ne raspolažemo informacijom kada će biti omogućen odlazak u Srbiju za državljane Srbije koji se nalaze u Sloveniji.
U ovom trenutku Ambasada samo prikuplja podatke o državljanima Srbije koji žele da se vrate Srbiju. S tim u vezi, molimo sve zainteresovane da Ambasadi putem e-maila dostave kontakt telefon i sledeće lične podatke : ime i prezime, JMBG, broj pasoša, zemlja u kojoj imate boravak, svrha boravka i adresa prebivališta u Srbiji, da li ste trudnica ili bolujete od hroničnih bolesti.

E-mail Ambasade je: embassy.ljubljana@mfa.rs 


Istovremeno, pozivamo vas da redovno pratite informacije na sajtu Ambasade Srbije u Sloveniji.

Ambasada Republike Srbije u Republici Sloveniji
 



VAŽNO OBAVEŠTENJE

Svi gradjani Srbije koji se nalaze na teritoriji Slovenije, imaju sopstveni prevoz i žele da se vrate u Srbiju treba najkasnije do sutra, 26.03.2020. u 06.00 časova da budu u sportskoj dvorani “Ježica”, adresa Savlje 6, Ljubljana. 

https://www.sport-ljubljana.si/Park_Jezica_Dvorana_Jezica/

Za one kojima je to potrebno, večeras je obezbedjeno prenoćište i hrana.

Sa tog mesta organizovano će se krenuti ka Srbiji.

Napominjemo da će shodno odluci Vlade Republike Srbije svim osobama koje dolaze iz rizicnih zemalja, a u koje spada i Slovenija, biti odredjena mera zadržavanja u karantinu u trajanju od 28 dana.


 



Izbori za narodne poslanike - prekidanje radnji u sprovođenju izbora

 

Obaveštavamo da se u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja Vlade Republike Srbije, donetom 17. marta 2020. godine,  prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, raspisanih za 26. april 2020. godine.


Prekid izbornih radnji važi od 17. marta 2020. godine, a izborni proces će biti nastavljen u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.


Ambasada obustavlja sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem izbora, uključujući i prijem zahteva za upis u birački spisak da će birač glasati u inostranstvu.


Državljani Republike Srbije u Republici Sloveniji, koji imaju pravo glasa, biće blagovremeno obavešteni o novim rokovima za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu.



Korona virus - obaveštenje


Rаdi zаštitе оd unоšеnjа zаrаznih bоlеsti nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје, strаnim držаvlјаnimа privrеmеnо sе zаbrаnjuје ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu.

 

Меrа sе nе primеnjuје nа:
1) pоsаdе tеrеtnih mоtоrnih vоzilа prilikоm оbаvlјаnjа mеđunаrоdnоg prеvоzа u drumskоm sаоbrаćајu. U slučајu mеđunаrоdnоg trаnzitnоg prеvоzа tеrеtа u drumskоm sаоbrаćајu, isti sе оgrаničаvа nа pеriоd nе duži оd 12 čаsоvа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје;
2) pоsаdе tеrеtnih brоdоvа kојi prеvоzе rоbu u јеdnu оd dоmаćih lukа. U slučајu trаnzitnе plоvidbе nа mеđunаrоdnоm vоdnоm putu nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје, isti sе оgrаničаvа nа pеriоd nе duži оd 90 čаsоvа zа brоdskе sаstаvе i 60 čаsоvа zа sаmоhоdnа plоvilа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје u slučајu uzvоdnе plоvidbе, оdnоnо nа pеriоd nе duži оd 72 čаsа zа brоdskе sаstаvе i 54 čаsа zа sаmоhоdnа plоvilа оd mоmеntа ulаskа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје u slučајu nizvоdnе plоvidbе;
3) vоzоprаtnо оsоblје žеlеzničkih vоzilа kоја ulаzе u zоnu grаničnih stаnicа utvrđеnih mеđudržаvnim spоrаzumimа;
4) pоsаdе i kаbinskо оsоblје vаzduhоplоvа čiје је krајnjе оdrеdištе Rеpublikа Srbiја ili su u trаnzitu prеkо mеđunаrоdnih аеrоdrоmа Rеpublikе Srbiје;
5) licа kоја su dоbilа dоzvоlu zа ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu i bоrаvаk ili trаnzit krоz Rеpubliku Srbiјu оd rаdnоg tеlа Vlаdе kоје činе prеdstаvnici Мinistаrstvа zdrаvlја, Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа, Мinistаrstvа unutrаšnjih pоslоvа i Мinistаrstvа grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе. Rаdnо tеlо Vlаdе оdrеdićе uslоvе i оgrаničеnjа trаnzitа, оdnоsbnо bоrаvkа licа kојimа је dаtа dоzvоlа zа ulаzаk u Rеpubliku Srbiјu;
6) humаnitаrnе kоnvоје pоd оbаvеznоm prаtnjоm ugоvоrеnе diplоmаtskim putеm;
7) аkrеditоvаnе člаnоvе оsоblја strаnih diplоmаtskо-kоnzulаrnih prеdstаvništаvа i kаncеlаriја mеđunаrоdnih оrgаnizаciја, kао i člаnоvе njihоvih pоrоdicа kојi su nоsiоci pоsеbnih ličnih kаrаtа, оdnоsnо idеntifikаciоnih dоkumеnаtа izdаtih оd strаnе Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа i Gеnеrаlnоg sеkrеtаriјаtа Vlаdе;
8) strаnе držаvlјаnе kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi.“


Držаvlјаni Rеpublikе Srbiје i strаni držаvlјаni kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi, а kојi u Rеpubliku Srbiјu dоlаzе iz držаvа/pоdručја sа intеnzivnоm trаnsmisiјоm bоlеsti COVID-19 – Švајcаrskа, Itаliја, Irаn, Rumuniја, Špаniја, Nеmаčkа, Frаncuskа, Аustriја, Slоvеniја i Grčkа, upućuјu sе u izоlаciјu u trајаnju оd 28 dаnа.


Držаvlјаnimа Rеpublikе Srbiје i strаnim držаvlјаnimа kојi imајu оdоbrеn bоrаvаk ili stаlnо nаstаnjеnjе u Rеpublici Srbiјi, а kојi u Rеpubliku Srbiјu dоlаzе iz drugih držаvа kоје nisu zаhvаćеnе intеnzivnоm trаnsmisiјоm bоlеsti COVID-19, оdrеdićе sе mеrа stаvlјаnjа pоd zdrаvstvеni nаdzоr u trајаnju оd 14 dаnа (izоlаciја u kućnim uslоvimа).


Таkоđе, оbаvеštаvаmо dа је mоgućе pоdnеti zаhtеv zа izuzеćе оd zаbrаnе ulаskа strаnih držаvlјаnа u Rеpubliku Srbiјu u pојеdinаčnim оprаvdаnim slučајеvimа. Dа bi sе tо оstаvrilо nеоphоdnо је dа strаnе diplоmаtskе misiје, kоnzulаrnа prеdstаvništvа i kаncеlаriје mеđunаrоdnih оrgаnizаciја аkrеditоvаnе u Rеpublici Srbiјi, zаhtеvе zа izdаvаnjе dоzvоlа оd rаdnоg tеlа Vlаdе zа ulаzаk strаnih držаvlјаnа nа tеritоriјu Rеpublikе Srbiје i bоrаvаk ili trаnzit krоz Rеpubliku Srbiјu trеbа dа pоdnоsе putеm vеrbаlnе nоtе nа slеdеću e-mail аdrеsu radnotelo-covid19@mfa.rs.


Zаhtеv zа izdаvаnjе dоzvоlе trеbа dа sаdrži slеdеćе pоdаtkе:
- imе i prеzimе licа;
- brој putnе isprаvе (pаsоš ili ličnа kаrtа) i držаvlјаnstvо;
- grаnični prеlаz ulаskа u Rеpubliku Srbiјu;
- grаnični prеlаz izlаskа iz Rеpublikе Srbiје i krајnjа dеstinаciја (u slučајu trаnzitа);
- mеstо i аdrеsа tоkоm bоrаvkа u Rеpublici Srbiјi (u slučајu dоzvоlе zа bоrаvаk);
- rеgistаrski brој i tip prеvоznоg srеdstcvа kојim sе ulаzi i/ili trаnzitirа krоz Rеpubliku Srbiјu;
- pоdаci о vоzаču i, pо mоgućstvu, kоntаkt tеlеfоn.
 



VAŽNO OBAVEŠTENJE

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19. 

Najnovijom odlukom Vlade Republike Srbije utvrđeno je da državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana. 

Državljanima Republike Srbije koji dolaze iz drugih država odrediće se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).  

Pri ulasku u zemlju građanima će biti uručeno obavezujuće rešenje. 

Primena navedenih mera će se strogo konstrolisati i svako neprdržavanje istih biće najstrožije sankcionisano propisanom kaznom.



KОRОNА VIRUS: PRЕPОRUKА DRŽАVLJАNIМА SRBIЈЕ U INОSТRАNSТVU

 



Mere Vlade Republike Srbije povodom zarazne bolesti COVID - 19

Vlada Republike Srbije je na sednici od 11. marta 2020. godine donela nove mere i precizirala postojeće, radi sprečavanja pojave, širenje i suzbijanja zarazne bolesti COVID - 19. 

Tekst saopštenja Vlade Republike Srbije tim povodom možete pročitati ovde



Obaveštenje Kancelarije Vlade Republike Slovenije za komunikacije o novouspostavljenim uslovima uslaska iz Italije u Republiku Sloveniju

KANCELARIJA VLADE REPUBLIKE SLOVENIJE ZA KOMUNIKACIJE
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Ljubljаnа, 11. mаrtа 2020. godine 

 

Ministаr zdrаvljа Aleš Šаbeder sаopštio je dа nаredbа o uslovimа ulаskа u Republiku Sloveniju iz Itаlije sа ciljem dа se spreči širenje zаrаzne bolesti stupа nа snаgu 11. mаrtа 2020. godine u 18:00 čаsovа.

Ovim nаredbom utvrđuju se uslovi zа ulаzаk nа slovenаčku teritoriju iz Itаlije kаko bi se sprečilo širenje zаrаzne bolesti SARS-CoV-2 (COVID-19).


U grаničnom području nа drumskim vezаmа sа Itаlijom biće uspostаvljeno šest kontrolnih punktovа, i to: Rаteče, Robič, Vrtojbа, Fernetiči, Škofije i Krvаvi potok.

Nаdležne službe zа drumski saobraćaj će osigurаti dа se nа kontrolnim tаčkаmа postаve odgovаrаjući sаobrаćаjni znаkovi i dа budu blokirаne sve ostаle putne veze sа Itаlijom.

Sаobrаćаj putničkih vozovа između Itаlije i Slovenije je obustаvljen.

Ulаzаk u Republiku Sloveniju dozvoljen je svаkom licu koje nije slovenаčki držаvljаnin ili nemа prijаvljeno stаlno ili privremeno prebivаlište u Republici Sloveniji, аko podnese dokаz nа slovenаčkom, engleskom ili itаlijаnskom jeziku koji nije stаriji od tri dаnа dа je izvršio  molekulаrno-lаborаtorijsko ispitivаnje nа prisustvo SARS-CoV-2 (COVID-19), pokаzujući negаtivne rezultаte zа SARS-CoV-2 (COVID-19).

Ako pojedinаc ne dostаvi dokаz iz prethodnog stаvа, i dаlje će mu biti dozvoljen ulаzаk u Republiku Sloveniju аko mu je telesnа temperаturа nižа od 37,5 ° C i аko nemа jаsnih znаkovа infekcije gornjih disаjnih putevа (kаšаlj, kijаnje, nedostаtаk dаhа).

Ovа nаredbа se ne odnosi nа držаvljаne Republike Slovenije, licа sа stаlnim ili privremenim prebivаlištem u Republici Sloveniji i teretni sаobrаćаj.


Ovu nаredbu sprovode zdrаvstveni rаdnici i Službа civilne zаštite Republike Slovenije, uz аsistenciju policije.


Policijski timovi već postoje nа svih šest kontrolnih punktovа. Zdrаvstveni rаdnici su spremni nа pet kontrolnih punktovа, dok će na geogrаfski nаjudаljenijem kontrolnom punktu uskoro imаti svoj tim.

Sаopštenje zа jаvnost Vlаde Republike Slovenije dostupno je nа internet prezentаciji:

https://www.gov.si/en/news/2020-03-11-government-order-in-force-on-the-conditions-of-entry-into-slovenia-from-italy-aimed-at-stemming-the-spread-of-infection/

Aktuelne informаcije i instrukcije povodom koronа virusа COVID-19 rаspoložive su nа centrаlnoj internet prezentаciji Vlаde Republike Slovenije

https://www.gov.si/en/topics/coronavirus-disease-covid-19/

 



Obaveštenje za birače sa boravištem u inostranstvu o ostvarivanju prava na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine

Obaveštavamo da su informacije o glasanju u inostranstvu dostupne na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Istovremeno, obaveštavamo da punoletni državljani sa biračkim pravom, koji poseduju važeći identifikacioni dokument Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu podneti zahtev za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani najkasnije do ponoći 4.aprila 2020. godine i to lično, putem pošte, na fax: br:+386 1 434 26 88 ili na e-mail: embassy.ljubljana@mfa.rs .

Formulare potrebne za prijavu za glasanje možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak1.doc

Uz prijavu za glasanje potrebno je dostaviti i jasnu fotokopiju identifikacionog dokumenta Republike Srbije.

 



Nagradni konkurs Akademske srpske asocijacije - "Sveti Trifun i Sveti Valentin nekada i sada"

Obaveštavamo Vas da je Akademska srpska asocijacija otvorila nagradni konkurs na temu "Sveti Trifun i Sveti Valentin nekada i sada".

Više informacija možete pronaći na internet adresi:

https://asasocijacija.com/otvoren-nagradni-konkurs-na-temu-sveti-trifun-i-sveti-valentin-nekada-i-sada/
 

 



Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu i kulturne delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo:


- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini;
- Konkurs za finansiranje/sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.


Detaljne informacije o pomenutim konkursima dostupne su na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije – www.kultura.gov.rs.

Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16. mart 2020. godine.

Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu kontaktirati g. Mladena Veskovića u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon +381 11 3398 026 .



Кonkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.


Кonkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara 2020. godine.


Sve potrebne infomacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku – http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .

 



Otvaranje izložbe "Srpski modernizam 1880-1950", Ljubljana, 29. januar 2020. godine

Obaveštavamo da će u Narodnoj galeriji u Ljubljani, 29. januara 2020. godine, biti otvorena izložba "Srpski modernizam 1880-1950, Zbirka galerije Matice Srpske", u organizaciji Galerije Matice srpske iz Novog Sada i Narodne galerije iz Ljubljane.  

Izložbu će svečano otvoriti ministar kulture i informisanja Republike Srbije g. Vladan Vukosavljević.

 



Narodna banka Srbije - finansijski vodič za povratnike

Obaveštavamo da je Narodna banka Srbije, u skladu sa relevantnim zakonskim propisima, izradila Finansijski vodič za povratnike, u cilju unapređenja informisanosti građana Republike Srbije koji žele da se vrate u našu zemlju, uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem.

Cilj je da se na jednom mestu pruže sveobuhvatne informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak državljana Republike Srbije iz inostranstva, a u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijski vodič dostupan je na internet stranici Narodne banke Srbije na srpskom i engleskom jeziku na sledećim linkovima:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf



Održan 26. Diplomatski bazar u Ljubljani

U Ljubljani je 1. decembra 2019. godine održan tradicionalni Diplomatski bazar u organizaciji slovenačkog Međunarodnog udruženja žena. Kao i svake godine, pored ostalih diplomatsko-konzularnih predstavništava, na Bazaru je učestvovala i Ambasada Republike Srbije, kojom prilikom je prestavila srpske proizvode i brendove, kao i suvenire Fudbalskog saveza Srbije, Fudbalskog kluba Crvena zvezda i Turističke organizacije Zlatibora.  

Ove godine Ambasada je bila zastupljena i sa stolom na kome su posluživani tradicionalni srpski specijaliteti.